SAD traže sporazum Beograda i Prištine u najkraćem roku; Brnabić: Za dogovor potrebno dvoje

Vlada Nemačke potvrdila je prištinskim medijima da je sa Francuskom ponudila predlog za rešenje kosovskog pitanja, kao i da dve države podržavaju dijalog u kom posreduje Miroslav Lajčak. Nemačka vlada čvrsto veruje da put ka punoj normalizaciji treba da bude odlučniji i brži, kako ne bi došlo do eskalacije na terenu. Ubrzanje dijaloga i sporazum u što kraćem roku očekuje i Vašington. To je od dve strane juče zahtevao američki državni sekretar.

Sa istog broja juče je stigao poziv Aleksandru Vučiću i Aljbinu Kurtiju. Sa druge strane žice – američki državni sekretar Entoni Blinken, koji je letos nagovestio da će se lično uključiti u dijalog. Ima konkretan zahtev – postizanje sporazuma Beograda i Prištine u najkraćem roku. Poruku je pokušao da objasni američki ambasador u Srbiji.

"Pitate me kada, kojom brzinom, to ne znam da odgovorim u ovom trenutku. Sjedinjene Države podržavaju inicijativu Evropske unije. Svesni smo teškoća, ali podržavamo napore da se problemi reše, a ne da dijalog bude mehanizam za svađu", rekao je Kristofer Hil, ambasador SAD u Srbiji.

Poruku razume državni vrh i podseća da Beograd ne beži od kompromisnog rešenja.

"Za taj dogovor je potrebno dvoje i dve strane koje žele kompromis. Mi to nemamo i nismo ni blizu toga. Ali postavljam pitanje našim partnerima iz Unije: i vaš potpis je na Briselskom sporazumu, na prvom sporazumu o normalizaciji. Kako da idemo ne na finalni sporazum, nego na drugi sporazum o normalizaciji, ako niste obezbedili da se implementira prvi sporazum o normalizaciji, ako 10 godina mi nemamo ZSO", rekla je Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije.

Pritisci na Srbiju sve su jači i zbog neuvođenja sankcija Rusiji. O mogućim posledicama američki ambasador nije želeo da govori, jer, kaže, ne zna za takav plan.

"Ali bismo želeli da svaka država podrži napore protiv užasne agresije, koju međunarodna zajednica ne sme da toleriše. Usmereni smo na pomoć Ukrajini i želim da jasno stavim do znanja da ćemo je podržavati dokle god bude potrebno", naveo je Kristofer Hil.

Podršku Ukrajini Srbija je, podseća premijerka, pružila kroz sve deklaracije i rezolucije koje osuđuju agresiju. Ujedno, odbija da prizna rezultate referenduma u četiri ukrajinske oblasti.

"Jedino što nismo uradili, nismo se pridružili sankcijama Ruskoj Federaciji. To nije neutralan stav, mi smo se jasno odredili u odnosu na međunarodno pravo, jasno kršenje prava, povelju UN i time zauzeli jedan potpuno principijelni stav. Zašto nismo uveli sankcije, zato što smo u specifičnoj situaciji koju svi moraju da razumeju", istakla je Ana Brnabić.

I tako će biti dok god možemo da podnesemo štetu, nedavno je rekao predsednik. Moguća promena stava sačekaće novu vladu koju premijerka, kaže, sastavlja. Najavljuje da će se o predlozima uskoro izjašnjavati Glavni odbor Srpske napredne stranke.