Uoči sastanka Vučića i Kurtija u Briselu, šta je na dnevnom redu

Sa Andrićevog venca poručuju da u sedište Unije ne putuju sa puno optimizma. U međuvremenu, stižu najave iz Prištine. Posle nedavnih napetosti i odložene primene odluke o dokumentima za ulazak na Kosmet kao i o tablicama, tamošnji zvaničnici kažu - neće se razgovarati o već dogovorenim temama.

"Ne vidim na koji način može da se desi sastanak bez da se razgovara o toj kriznoj situaciji, druga stvar mislim da sigurno Kurti nema političkog kredita da komunicira u kosovskoj javnosti to da će on sada otići da pregovara o nečemu što je već doneo kao odluku i što je već obećao i svojim biračima i celoj kosovskoj javnosti da će biti urađeno sada sa malim odlaganjem. Pesimista sam da će to ishoditi nekom napretku", rekao je Dušan Milenković iz Centra za društveni dijalog.

Na napredak ne sluti ni poslednja izjava Aljbina Kurtija.

"Mi rizikujemo rat. Iza Srbije stoji Putin. Ne bih rekao da je rizik veoma visok, jer ovde imamo i kontingent NATO-a, ali je svakako visok", napomenuo je Kurti.

Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković kaže da u svakoj izjavi Kurti izmišlja navodni uticaj Rusije jer želi tako ne samo da napadne Beograd, već i da opravda buduće nove jednostrane i nasilne akcije protiv srpskog naroda u Pokrajini.

U takvim okolnostima nije zgoreg podsetiti na izjavu posrednika u dijalogu Miroslava Lajčaka da neće organizovati sastanke dva lidera ukoliko na stolu ne bude nešto značajno za potpis. Nedvosmisleno dijalog nije došao do te tačke, ali posle poslednje kriza, čini se, barem po izjavama koje stižu i iz Brisle i iz Vašingtona da ih tenzije brinu.

"Oni su shvatili koliki je kapacitet za širu destabilizaciju zbog ovakvog ponašanja Prištine, shvatili su da srpski narod neće da prihvati ono što Priština pokušava da nametne, da je srpski narod spreman da se suprostavi na jedan miran potpuno demokratski način uključujući i proteste i odlučnost Beograda da zaštiti srpski narod", istakao je Milovan Drecun, bivši predsednik skupštinskog Odbora za KiM.

Preduslov je ZSO. Ponavljaju to već devet godina od potpisivanja sporazuma o njenom formiranju. Na to je nedavno podsetio i Žozep Borelj - uspostavljanje ZSO dogovorile su obe strane.

Razgovori o ZSO 

Sinhronizovano i posrednik iz Vašingtona. Uz podsećanje da se potpisano i primeni, moraju, kaže Gabrijel Eskobar da počnu razgovori o formiranju ZSO. To je, kaže, i američki državni sekretar Entoni Blinken rekao Kurtiju kad je nedavne bio u SD.

"Ono što onespokojava to je drugi deo izjave Borelja u kojoj se nekako pilotovski pere ruke i govori o tome da EU ne može da natera ili primora prištinsku stranu da ZSO se konačno i formira mislim da to nije u redu da EU ima ulogu garanta Briselskog sporazuma. Briselski sporazum predstavlja jedini krovni politički sporazum koji je zaključen između dve strane, Takođe je ratifikovan u Pokrajinskom parlamentu u Prištini samim tim on je stekao snagu zakona a njegovo sprovođenje odnosno nesprovođenje se mora obuhvatiti pitanjem vladavine prava i zakona", kaže državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemanja Starović.

Dušan Milenković iz Centra za društveni dijalog rekao je da  bi to  bila neverovatno visoka politička cena za Kurtija.

"Mislim da bi odmah dovela do smene vlasti, mislim da ne postoji političar na Kosovu osim možda u nekom trenutku Tači koji bi trenutno mogao da sprovede tako nešto o bilo kom modelu kada pričamo o ZSO. On je došao na vlast sa retorikom koja je žestoko protiv osnivanja ZSO", naglasio je Milenković.  

Već 11 godina Evropska unija posreduje između Beograda i Prištine. Beleži se i zastoj od novembra 2018. do juna 2020. zbog krize nakon uvođenja takse na proizvode iz Srbije. Od marta 2021. počela je nova faza. Bez konkretnih pomaka. Kao korak u dobrom smeru vidi se dogovor o primeni energetskih sporazuma