Savet bezbednosti UN o KiM, podrška Rusije, Kine, Indije, Brazila za formiranje ZSO

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija raspravljao je o redovnom, šestomesečnom izveštaju generalnog sekretara UN o situaciji na Kosovu i Metohiji. Srbiju je predstavljao ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, koji je poručio da je situacija u južnoj srpskoj pokrajini daleko od normalne i stabilne.

"U ovom delu naše zemlje građani srpske nacionalnosti, ali i drugi nealbanci, i dalje su uznemireni i svaki dan dočekuju sa velikom strepljom jer nisu sigurni da li će njihova osnovna ljudska prava biti povređena ili uskraćena", rekao je Selaković.

Šef srpske diplomatije zamerio je što izveštaj o radu Unmika, kada je u pitanju kvalifikacija događaja i njihovih uzroka, nije sadržajniji i eksplicitniji, kako bi dešavanja na KiM mogla da se sagledavaju sveobuhvatnije i u pravom svetlu.

"Pravljenje veštačkog balansa i poistovećivanje dve strane prilikom osvrta na krizne situacije nikako ne doprinosi suštinskom rešavanju problema. Ako jasno ne definišemo uzroke problema, oni će se ponavljati i usložnjavati", istakao je Selaković.

Za međuetničko poverenje neophodno poštovati sporazume

Dodao je da je za sve ljude koji žive na KiM od izuzetnog značaja da se sa ovog sastanka uputi poruka onima koji imaju nadležnost i kapacitet da menjaju situaciju nabolje - a to je neophodnost uspostavljanja međuetničkog poverenja.

"Tako što će privremene institucije u Prištini poštovati zaključene sporazume, primenjivati dogovoreno i uskladiti svoje delovanje sa međunarodnim standardima u pogledu vladavine prava i ljudskih prava", rekao je Selaković.

Poručio je da odbijanjem da formira ZSO, Priština ne samo da podriva dijalog sa Beogradom, već šalje poruku da srpski narod treba da nestane iz južne pokrajine.

"Ovim, ne samo da se podriva dijalog Beograda i Prištine, već se i direktno ponižavaju međunarodni faktori, pre svega Evropska unija. Ovakvim izjavama Priština šalje poruku srpskom narodu u Pokrajini da ne treba da računa na ostvarivanje kolektivnih prava, a takvo obespravljivanje u krajnjoj instanci treba da dovede do nestanka Srba sa Kosova i Metohije", istakao je Selaković. 

Jednostranost kao princip delovanja Prištine

Podsetio je da je Priština, protivno Rezoluciji SBUN 1244, ali i svim demokratskim principima, zabranila da se na teritoriji KiM organizuje glasanje na referendumu, kao i na parlamentarnim i predsedničkim izborima Srbije.

Dodao je da je ovo prvi put od 1999. godine da je građanima na KiM onemogućeno učešće na izborima Republike Srbije, čime je između ostalog prekršen i jasno definisan mandat misije OEBS u vezi sa organizacijom izbora.

"Time su privremene institucije u Prištini još jednom potvrdile svoj diskriminatorni karakter i poručile da je jednostranost princip njihovog delovanja", ocenio je Selaković.

Podsetio je na raspoređivanje specijalnih jedinica policije na dva administrativna prelaza prema centralnoj Srbiji i na oduzimanje registarskih tablica na vozilima sa severa KiM i iz centralne Srbije.

Napomenuo je da bi voleo da se u izveštaju našlo i ime Srećka Sofronijevića iz Zvečana koga su 13. oktobra pripadnici specijalne policije vatrenim oružem pogodili u leđa, kada su po deveti put, suprotno Briselskom sporazumu, nelegalno, upali na sever pokrajine.

Pravosuđe po etničkom ključu 

Dodao je i da pravosuđe na KiM postupa po tajnim optužnicama, suprotno svim međunarodnim standardima, te da danas, ukoliko ste Srbin, "možete biti osuđeni na višegodišnju kaznu zatvora na bazi neproverenih ili kontradiktornih izjava svedoka".

"Bez neoborivih i nedvosmislenih materijalnih dokaza. To ukazuje na praksu suđenja po etničkom ključu, a ne prema pravu i pravdi", ukazao je Selaković i podsetio na hapšenje 11 Srba u Štrpcu u decembru.

Naveo je i da su u izveštajnom periodu bila 63 etnički motivisana incidenta - govor mržnje, zastrašivanja, kršenja prava na pravično suđenje, ugrožavanje prava na slobodu kretanja i verskih prava, skrnavljenje crkava i grobalja.

Nema političke volje za povratak raseljenih

Dodao je da su u ovakvim uslovima razumljivi razlozi zbog kojih u Republici Srbiji i dalje ima više od 200.000 interno raseljenih sa Kosova i Metohije.

Pozdravio je apel generalnog sekretara UN da se omogući povratak interno raseljenih i dodao da su u tu svrhu, neophodna politička volja Prištine i konkretne mere kojima bi se, između ostalog, obezbedila sigurnost povratnika i puno poštovanje imovinskih prava raseljenih.

"Najbrži i najefikasniji način za to je poštovanje važećih međunarodnopravnih dokumenata i zaključenih sporazuma", rekao je Selaković.

Poručio je da se Srbija zalaže za poštovanje međunarodnog prava i potpunu primenu Rezolucije 1244, kao i dalji angažman Unmika i prisustvo Kfora u nesmanjenom kapacitetu.

Zijade: Za devet godina nisu rešena ni tehnička pitanja 

Specijalna predstavnica generalnog sekretara na Kosovu i šefica Unmika Karolina Zijade ocenila je da Priština i Beograd moraju da se aktivnije uključe u dijalog pod pokroviteljstvom Evropske unije.

"Pozivam predstavnike Beograda i Prištine da budu odgovorni tokom ovako kompleksnih dana jer oni snose najveću odgovornost za smanjivanje tenzija. Devet godina posle sklapanja Briselskog sporazuma nisu rešena ni tehnička pitanja kao što su registarske tablice, a ne zna se ni da li će to pitanje biti rešeno sutra. Želim da ohrabrim Beograd i Prištinu da aktivno traže rešenje za tablice i dogovor o slobodi kretanja", rekla je Zijade.

Ističe da je sveobuhvatna normalizacija odnosa dve strane i dalje neuhvatljiva.

Pozvala je zvaničnike i javnost na svim stranama da osude nasilje usmereno protiv patrole kosovske policije i obezbede informacije kako bi odgovorni bili izvedeni pred lice pravde.

Ukazala je da su događaji u Ukrajini ostavili tragove na bezbednost, ali i privredu koja, i zbog posledica pandemije, treba da se oporavi, te da je svaka regionalna inicijativa pozdravljena.

Dodala je i da će biti otvorena da sasluša sve stavove, ali da Unmik nije odlučujući faktor u postizanju sporazuma i ishoda dijaloga.

Gervala optužuje Srbiju i Rusiju za pretnju miru

Ministarka spoljnih poslova privremenih institucija u Prištini Donika Gervala Švarc optužila je Srbiju i Rusiju da predstavljaju najveću pretnju miru u regionu i ocenila da današnja debata ne može da bude samo o Unmiku, već da mora da se uzme u obzir aktuelna situacija oko Ukrajine.

Ponovo je optužila Srbiju za navodni genocid i zločine 1999. godine, navodeći da to isto sada čini i Rusija u Ukrajini. Istakla je i da se srpska vojska naoružava kako bi napala, a ne kako bi se branila.

Tvrdi da je predsednik Aleksandar Vučić zbog spora oko tablica "poslao veliki broj vojnika", a da je i ruski ambasador u Beogradu tada posetio srpsku vojsku, te da je, kako kaže, istom logikom ruski ambasador u BiH pretio ratom.

"Vučić i njegovi saveznici rizikuju konflikte na Balkanu, od Kosova, BiH i Crne Gore i BiH", kaže Gervala Švarc.

Dodala je da Priština želi i da je spremna za dijalog ali da bi se to desilo, kako kaže, Srbija "mora prvo da prihvati realnost", bez čega nema razgovora. Ocenila je i da je prisustvo Unmika na KiM nepotrebno.

Selakovič: Gervala zloupotrebljava Savet bezbednosti

Ministar Selakovič odbacio je tokom sednice optužbe Gervale i poručio da ona zloupotrebljava Savet bezbednosti da govori protiv Unmika i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

"Umesto da govori o problemima na terenu, nepoštovanju ljudskih prava, ukidanju političkih sloboda, više od 2.000 nestalih, ignorisanim zločinima kosovskih Albanaca, Gervala nam priča o njenim političkim željama i ciljevima, zloupotrebljavajući Savet bezbednosti da govori protiv Unmika i predsednika Srbije Aleksandra Vučića", rekao je Selaković.

"Vučić koji je i vaš predsednik, gospođo Gervala-Švarc i treba da imate poštovanje kad govorite o predsedniku svoje zemlje", rekao je Selaković.

Rusija: Rezolucija 1244 ostaje osnova rešenja

Zamenica stalnog predstavnika Rusije u UN Ana Evstignjejeva poručila je da stav Rusije prema Kosovu ostaje nepromenjen, te da Rezolucija 1244 ostaje međunarodna pravna osnova za postizanje održivog rešenja između Beograda i Prištine.

Podsetila je na godišnjicu NATO bombardovanja u martu, te poručila da se posledice upotrebe osiromašenog uranijuma osećaju i danas. Dodala je i da su nekažnjeni mnogi zločini OVK, uključujući ratne zločine, trgovinu ljudskim organima, te da je izostala pravedna istraga i njen ishod.

Istakla je da kosovski Albanci već devet godina sabotiraju formiranje ZSO i ometaju proces međuetničkog pomirenja.

Govorila je i o napadima na Srbe i pokušajima da se proteraju, kao i da se izbrišu njihovi verski objekti, i kao primer navela manastir Visoki Dečani koji ne može da povrati svoju imovinu uprkos odluci kosovskog suda.

Govoreći o pravnom nasilju, navela je zabranu glasanja na nedavnim izborima, kao i to što su kosovske vlasti koristile vatreno oružje u nedavnim incidentima, pod izgovorom da traže krijumčarenu robu.

Dodala je da je Rusija alarmirana pokušajima Aljbina Kurtija da eskalira antisrpsku retoriku, kao i time što je Priština eskalirala pokušaje ulaska u NATO i stvaranja vojske.

SAD: Očuvanje stabilnosti od ključnog značaja

Predstavnik Sjedinjenih Država Ričard Mils ukazao je na to da je ovo prva sednica o KiM od početka rata u Ukrajini i naveo da u tim okolnostima očuvanje stabilnosti na Zapadnom Balkanu ostaje od ključnog značaja.

"Videli smo slike iz Buče i Marijupolja. Dok one nastavljaju da stižu iz Ukrajine nijedna delegacija zaslužna za nastanak takvih slika nema kredibilitet da drži predavanje nekome u Savetu bezbednosti o poštovanju ljudskih prava", rekao je američki ambasador. 

Pozvao je Beograd i Prištinu da se angažuju u dijalogu uz EU, da nađu rešenje, primene postojeće sporazume i naprave konkretan napredak ka postizanju sporazuma o normalizaciji sa ciljem uzajamnog priznanja.

Dodao je i da je dijalog uz posredovanje EU najbolji način za napredak. Kako je naveo, SAD pozdravljaju napore EU da ugoste glavne pregovarače dve strane ovog meseca i pozivaju Beograd i Prištinu da sarađuju na pronalaženju nestalih lica.

Mils je izneo stav da je Unmik ispunio svoju svrhu i da je njegov mandat suvišan.

Podrška Kine, Indije, Brazila za ZSO

Predstavnik Kine u UN kaže da je potrebno podržati održivo rešenje u ovom procesu, ističući da teritorijalni integritet i suverenitet Srbije treba da budu u potpunosti poštovani.

Podsetio je na niz jednostranih akcija Prištine koje, ocenio je, vode jačanju tenzija i ne dovode do stabilnosti. Prisustvo Unmika na KiM je, kako kaže, ključno.

"Važan princip je zaštititi prava kosovskih Srba i on je ključan za dugoročnu stabilnost, kao i poštovanje i saradnja sa svim etničkim grupama", istakao je kineski predstavnik i dodao da je potrebno ispuniti sve do sada postignute sporazume i uspostaviti ZSO.

Ambasador Indije u UN podržao je teritorijalni integritet Srbije, kao i dijalog Beograda i Prištine, ističući značaj održavanja sastanaka bez preduslova.

Ukazao je i na značaj formiranja ZSO, kao i da obe strane nađu zajednički teren da postignu rešenje preostalih pitanja, među kojima i pitanja nestalih.

Naveo je da treba još toga učiniti radi jačanja vladavine prava i iskazao podršku Rezoluciji 1244.

Sednici SB UN o KiM prethodio je sastanak ministra Selakovića sa generalnim sekretarom UN Antoniom Guteresom.