Selaković: Snažna podrška Višegradske grupe evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana

Nikola Selaković je istakao da su Mađarska, Slovačka, Češka i Poljska, kada su pregovarale o članstvu u EU, tačno znale da, kada sprovedu određene reforme i obaveze, u tom momentu imaju i datum svog ulaska u EU, a da je to ono što zapadni Balkan danas nema.

"Ovo je bila još jedna prilika da se apeluje na kolege da njihova podrška nama bude još čvršća, da se zaobiđe ono što nam se učinilo da postoji na zapadnom Balkanu, a to je da se podizanje bilateralnih pitanja koristi i služi kao jedna vrsta prepreke nastavku evropskog puta, i da pokažemo u nekim stvarima jedinstvo", objasnio je Selaković, a navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova.

Ministar je naglasio da je na današnjem sastanku razgovarano i o značaju regionalnog povezivanja, pre svega ekonomskog, i posebno podvukao da Srbija, kroz politiku predsednika Vučića i inicijativu "mini šengen", pokazuje na svakom koraku koliko je sudbina čitavog regiona važna kao što je važna i sudbina same Srbije.

"Za nas je važno da evropske integracije nude očuvanje mira i stabilnosti u regionu. Mir i stabilnost u regionu zapadnog Balkana za nas su od suštinske važnosti. Srbija doprinos očuvanju mira i stabilnosti daje na svakom koraku i nastaviće to da radi", poručio je šef srpske diplomatije, izražavajući uverenje i da će Brisel na odgovarajući način vrednovati sve ono što smo uradili na evropskom putu.

Iza zatvorenih vrata barokne dvorane ministri spoljnih poslova Višegradske četvorke ponovili su gostima ono što su početkom meseca uputili Briselu kroz "non paper" - Zapadni Balkan treba da bude deo Unije, što pre.

"Sastanak je bio pun frustracija delegacija zemalja Zapadnog Balkana, a koje delimo i mi ministri spoljnih poslova Višegradske četvorke. Razlog je taj što pretpristupni proces traje veoma, veoma dugo", rekao je ministar spoljnih poslova Poljske Zbignjev Rau.

U Poznanju, gradu čije ime potiče od reči prepoznati, predstavnici zemalja Zapadnog Balkana istakli su da se nadaju da će Unija što pre uspeti da prepozna potencijal proširenja na te zemlje. U ime zapadnobalkanske šestorke utiske sastanka sumirao je šef diplomatije Severne Makedonije.

"Glavna poruka je da proces proširenja, uprkos mnogim zastojima, i dalje važi. Aktivna uloga EU je veoma važna za kvalitet naših reformi i za pozitivnu transformaciju regiona. U suprotnom, ako EU neće - neko drugi će hteti. Ali moje mišljenje je da ne sme biti Plana B, niti alternative punopravnom članstvu zemalja Zapadnog Balkana u EU", rekao je ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Bujar Osmani. 

Podršku pridruživanju zemalja Zapadnog Balkana EU, Višegradska grupa više puta je glasno isticala. U godini kada ta formacija obeležava tri decenije postojanja, srpski šef diplomatije podseća da te četiri zemlje pokazuju puno razumevanje za sve prepreke s kojima se ove zemlje suočavaju na evropskom putu.

"Kada su Mađarska, Poljska, Slovačka i Češka pregovorale svoj put EU, one su tačno znale da kada obave određene reforme, kada urade određene obaveze, da u tom momentu imaju i datum svoga uslaska u EU. To je ono što Zapadni Balkan nema, što Srbija nema i zato je ovo bila još jedna prilika da se apeluje na kolege, da njihova podrška nama bude još črvršća", istakao je Selaković.

Na apele i poruke iz Roglinske palate, odgovor iz Brisela doneo je Miroslav Lajčak.

"Tradicionalno, zemlje Višegradske četvorke su dosledni glas podrške proširenju Evropske Unije. I s obzirom na to da još nismo tamo gde bismo voleli da budemo kada je reč o napretku regiona na evropskom putu, još je važnije da nastavimo razgovor i da region ostane visoko na dnevnom redu EU. Vazno je da region bude uključen u našu diskusiju na budućoj evropskoj konferenciji. Ali mi ne govorimo o regionu samo u budućnosti, Unija je i sada aktivan i pouzdan partner", ocenio je Lajčak.

Partneri će ubuduće biti i fondovi - Međunarodni fond višegradsse grupe i Fond za Zapadni Balkan. Njihovi predstavnici dogovorili su tehničku i finansijsku saradnju.