Haradinaj tvrdi da ostvaruje viziju, analitičari ukazuju na “štetne” opcije

Ilustrujući kako se njegov plan ostvaruje Haradinaj je naveo da je tražio da se visoka predstavnica EU Federika Mogerini isključi iz pregovora i da se to desilo.

"Tražio sam samit, konferenciju i to se dešava. Ne želim da preterujem, ali sam takođe tražio da stvari budu razjašnjene, svaka i svačija uloga, i dolazi do toga", rekao je Haradinaj prištinskoj TV stanci "21".

Haradinaj takav razvoj vidi kao "pobedu za Kosovo ne za njega lično".

"Ono što je veoma važno je da se, kada se završe izbori u EU i Pariz, bićemo na putu do epiloga, da dodatno razjasnimo i mi ćemo to uraditi u direktnim konsultacijama sa SAD", naveo je Haradinaj.

Kosovski premijer kaže i da je bilo pokušaja da se prikaže kao da uništava odnose sa SAD, da ih pogoršava ili da je neprijatelj koji ne želi mir ali da je to nestalo i da se sada nalaze u novoj fazi.

"Imaćemo sastanak u Parizu, još jedan će biti u Vašingtonu, tako da može da se dogodi da se i Vašington direktno uključi. Sve ovo je deo procesa koji ima za cilj za konačno razjašnjenje i postoji samo jedno rešenje, a ono je priznanje Kosova od strane Srbije u postojećim granicama, uzajamno priznavanje, poštovanje ljudskih prava, obaveze da se bavimo štetom iz prošlosti, unapredimo ekonomske odnose i evro-atlantsku perspektivu", podvukao je Haradinaj.

Haradinaj je najavio da će na sastanak u Parizu, početkom jula putovati višečlana delegacija iz Prištine, smatrajući da bi bilo dobro u nju uključiti i dve opozicione stranke Albanaca – Demokratski savez Kosova i pokret "Samoopredeeljenje".

Predsednik DSK-a Isa Mustafa rekao je, međutim, da se njegova stranka neće pridružiti dijalogu dok se ne održe novi izbori na Kosovu i dok ne bude izabrana kosovska vlada sa potrebnim legitimitetom.

"Ova vlada nema većinu i ne može ratifikovati mogući sporazum sa Srbijom", izjavio je Mustafa.

On smatra da sporazum sa Beogradom ne može da dotiče granična pitanja.

"Korekcija granice je srpska ideja koja je odavno pripremljena u Srpskoj akademiji nauka", tvrdi Mustafa i hvali doslednost premijera Ramuša Haradinaja u odbijanju bilo kakvog sporazuma koji bi rezultirao promenama granica.

"Mislim da bi bez ovog odbijanja opozicija imala problema da zaustavi ovo pitanje", rekao je Mustafa.

Opcija za promenu granica (nije) isključena

U Prištini spekulišu o mogućim rešenjima sporazuma Beograda i Prištine, pa albanski analitičari kažu da, iako je na nedavnom samitu u Berlinu, opcija za promenu granica isključena, ta ideja nije potpuno mrtva i nastavlja da je gura kosovski predsednik Hašim Tači.

Analitičari navode da bi tema o promeni granice mogla da se vrati na pregovarački sto ako bi se tokom dijaloga između Beograda i Prištine pojavile "druge štetne opcije kao što su Zajednica srpskih opština sa izvršnim ovlaščenjima ili autonomija za sever".

"Ove tri opcije, od kojih nijedna nije dobra za Kosovo, neki na Kosovu, Srbiji i EU vide kao rešenje koje bi moglo da dovede do konačnog prihvatljivog sporazuma za Srbiju, koji bi joj omogućio da prizna Kosovo kao nezavisnu zemlju", rekla je Violeta Hadžoli iz Kosovskog demokratskog instituta.

Ona smatra da će sve tri opcije "poništiti" Kosovo od 17. februara 2008. godine, kada je jednostrano proglašena nezavisnost Kosova.