Politička scena Srbije – rejtinzi i posledice

Direktor Sektora za istraživanje javnog mnjenja "Ipsos Stratedžik marketinga" Marko Uljarević rekao je da se u ovom trenutku SNS registruje na oko 55 odsto opredeljenih birača.

Ističe da je reč o pozitivnom trendu još od 2012. godine, kada je ta stranka došla na vlast i da bi to značilo da, ako bi sada bili izbori, pod uslovom ovakve političke ponude, mogao bi se očekivati rezultat SNS-a između 53 i 57 odsto.

Kaže da to nije posledica kampanje "Budućnost Srbije", i da je reč o proseku na četiri meseca kada se ne dešava nešto što je incidentno.

Kada je reč o protestima, Uljarević kaže da oni motivišu glasače i opozicije i SNS-a da izađu na izbore.

Glavni urednik Nedeljnika Veljko Lalić dodaje da je SNS monolitna stranka, a da je opozicija usitnjena. Navodi da on veruje istraživanjima "Ipsosa" i kaže da se u svetu rade istraživanja o tome koliko glasači nekoga pozitivno ili negativno doživljavaju. Smatra da bi opozicija trebalo da čita podatke iz istraživanja.

Uljarević je dodao da, kada se radi anketa o tome kome se najviše veruje i kada se ne ponudi nikakva lista, dobije se razlika između Vučića i opozicionara 30 puta veća.

Prema njegovim rečima, to je još bolji indikator da se vidi šta su motivi ljudi, jer za Vučića glasaju oni koji su za njega, a za opoziciju oni koji su protiv Vučića.

Lalić se nadovezao ocenom da ne treba raditi istu stvar i očekivati drugačije rezultate i da ne može Vučiću da se suprotstavi neko ko ima dva odsto podrške jer je ta politika viđena devedesetih.

"Opozicija, kada bi realno analizirala rezultate, morala bi da pronađe jednu ličnost koja bi mogla da okupi neke veće mase", rekao je Lalić.

Stabilan rejting SPS-a, rast Trifunovića

Govoreći o SPS-u, profesor Fakulteta političkih nauka Milan Jovanović rekao je da ta stranka stoji relativno stabilno i da je sa oko deset procenata ustalila svoje biračko telo.

Na to su, prema njegovim rečima, uticala dva faktora. Prvo to što je SPS uvek podržavao vlast ili bio u vlasti i, drugo, što je sačuvao jezgro birača.

Ocenjuje da postoji prostor za rast te stranke, ali da SPS ne čini dovoljno da privuče birače. Kao primer je naveo to što je reč o nominalno stranci levice koja je podržavala vlade koje su vodile neoliberalnu politiku u ekonomiji.

Govoreći o rejtingu PSG-a i Sergeja Trifunovića, Marko Uljarević je rekao da je u februarskom istraživanju on na oko osam odsto i da to nije iznenađenje ako se upoređuju podaci o onima koji mrze Vučića, ali i lidere Saveza za Srbiju i traže alternativu.

Međutim, dodaje da motivacija onih koji bi da glasaju za Trifunovića nije baš najbolja i da ne bi mogao da kaže da bi on u ovom trenutku prešao cenzus i da već u martu neće biti na četiri procenta.

Dodaje da se pojavilo nešto novo i da su svi krenuli ka tome. Kaže da se očekivanja reflektuju na lidera i birači prvenstveno glasaju protiv, a kad prođe neko vreme, ona krenu da se razočaravaju.

"Moramo da vidimo kakav je trend. Jedno istraživanje u toku jednog meseca ništa nam neće reći", kaže Uljarević.

Lalić kaže da je interesantno to što je Sergej postigao rezultat uz agresivno-negativnu kampanju.

Milan Jovanović kaže da, kada se pojavi nešto novo, u uslovima dominantne partije i deficita na drugoj strani, nova ličnost daje energiju. Kaže i da ostaje pitanje koliki će domet imati pristup negativne kampanje.

SZS doneo promenu – ukrupnjavanje 

Kada je reč o SZS-u, oni su u februaru bili na deset procenata, a kada se Trifunović pojavio, jedan deo glasača je otišao ka njemu, rekao je Uljarević.

Lalić ocenjuje da je SZS doneo jednu veliku promenu, a to je ukrupnjavanje. Ali kaže da nisu uspeli da materijalizuju proteste. Govoreći o mogućnosti udruživanja stranaka koje su proizašle iz DS-a, kaže da je u DS mnogo uloženo i da ta stranka postoji 30 godina i ima prepoznatljivost.

Milan Jovanović navodi da je političkoj sceni potreban DS, ali da toliko autodestrukcije u jednoj stranci nije viđeno. Ne veruje da je moguće stvoriti novi DS lepljenjem starih delova.

Kada je reč o mogućem raspisivanju izbora, Jovanović kaže da se konstantni protesti mogu razrešiti izborima, ali da opozicija i vlast moraju da razgovaraju o izbornim ulovima.

"Ako napravimo izbore mimo dogovora, dobijamo bojkot i još žešće proteste i veći otpor vlasti i veće nezadovoljstvo opozicije", rekao je Jovanović.

Lalić ne veruje da će biti izbora i kaže da bi to bila nova radikalizacija situacije, ali dodaje da ne bi bio iznenađen da ih bude i da to zna jedan čovek, a mnogo zavisi i od kosovskog problema.

Marko Uljarević ne vidi da je u ovoj situaciji bojkot delotvoran i da će ubediti veliki broj građana da ne izađu na izbore jer ne postoji jedinstven stav o tome.