Koji je recept za rešavanje bilateralnih sporova?

Od prava manjina i raseljenih, preko podele imovine, do obeležavanja granica. Duga je lista spornih pitanja na tlu nekadašnje Jugoslavije. Ovo poslednje, godinama pokušavamo da rešimo sa Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom.

"Kroz radnu grupu ćemo morati da prođemo svaki metar, svaki kilometar tih linija i da obeležavamo onako kako treba, ne da bi tehnički obeležavali, nego da ih jednostavno kao probleme apsolviramo i da dođemo do tačaka koje su eventualno sporne, koje imaju političke ili ko zna sve kakve konotacije", kaže generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Veljko Odalović.

Iza naizled lakih bilateralnih pitanja, poput nestalih, stoji ozbiljna politička volja. U neke države u okruženju ulazimo sa ličnom kartom, za druge nam treba pasoš. Sve zavisi od toga da li uvek imamo sagovornika.

"Nažalost nemamo, i Srbija prednjači, Srbija ide daleko ispred onih u regionu, neću reći da to činimo na svoju štetu, ali činimo određene korektivne ustupke koji nisu ispod nivoa nacionalnog državnog interesa ali koji šalju poruku da želimo da uredimo tu vrstu problema", ističe Odalović.

A želimo svaki rešimo, posebno one teže, sa državama koje su u međuvremenu postale članice Evropske unije.

"Najbolji primer za to jeste primer Makedonije koju je Grčka blokirala. Trinaest godina Makedonija nije otvorila pregovore iako je postala država kandidat još 2005. godine, isključivo zbog svog spora oko imena koji ima sa Grčkom. Slične situacije se mogu ponoviti jer takav je sistem odlučivanja, da svaka članica može da uspori ili trajno zakoči proces pristupanja neke države kandidata", ukazuje Nikola Burazer sa portala "Juropian Vestern Balkans".

Srđan Majstorović iz Centra za evropske politike smatra da je veliki teret na političkim liderima zapadnog Balkana da prepoznaju istorijsku priliku i preuzmu istorijsku odgovornost da pokažu kako je moguće pružiti ruku jedni drugima i rešiti ta teška pitanja. 

Savetodavna grupa Balkan u Evropi zalaže se da Evropska komisija predloži mehanizam za rašavanje bilateralnih pitanja.

"Ono što je još bitnije jeste da se već sada razmišlja o nekim instrumentima, mehanizmima, na koji način da se ta bilateralna pitanja jednom rešena zaista i prate i da se omogući da ona budu održiva", kaže Majstorović.

Stav Veljka Odalovića je da države u regionu treba da pokažu više sluha za dobru ruku koju Srbija nudi.

Očekivalo se da će se u okviru Berlinskog procesa pomno pratiti kako države napreduju u rešavanju bilateralnih sporova, ali to se nije desilo. U Londonu se čulo da će to ubuduće biti praksa.