Vesić: Napravićemo jarbol, vioriće se srpska zastava

"Mi želimo da se srpska zastava viori u Beogradu, a Đilas ako hoće da stavi albansku zastavu, kad bude na vlasti može da to radi", rekao je Vesić novinarima upitan da li rebalansom budžeta ostaje 406 miliona dinara za jarbol u Beogradu.

On je dodao da je to politika, a politika SNS-a, sa kojom je pobedio, jeste da se srpska zastava viori u Beogradu.

"Pošto Dragan Đilas izgleda ne voli srpsku zastavu, kada on pobedi može da stavi albansku, nemam nikakav problem sa tim. Građani su rekli šta misle o njemu", rekao je Vesić pred početak sednice Skupštine grada Beograda.

Kako je podvukao, jarbol će biti napravljen i srpska zastava će se vioriti u Beogradu.

Predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević je rekao da kada se novac ne rasipa i kada ne postoje "burazerski tenderi", onda ima za sve – i za sport, i za kulturu, i za obrazovanje, i za socijalu".

"Samo je pitanje da li znate i da li ste spremni da radite domaćinski ili ne. Recite mi kome to danas fale pare u budžetu grada Beograda pa da biste nas kritikovali zbog jarbola", upitao je Nikodijević i dodao:

"Da, imamo. Zaradili smo 400 miliona dinara za srpsku zastavu i sa ponosom ćemo je podići".

Šef odborničke grupe "Pokret slobodnih građana" Rade Veljanovki je rekao da je jarbol problematičan u budžetu, kao i druge stvari, "kojima se menja nepovratno izgled Beograda, što je katastrofalno".

Politika SNS je da se srpska zastava vijori u Beogradu 

Tokom rasprave o rebalansu gradskog budžeta čule su se i kritike na račun jarbola i zastave Srbije, a zamenik gradonačelnika Goran Vesić je rekao da će se srpska zastava vijoriti u srpskom Beogradu, jer je to, kaže, politika SNS. 

"Da, radićemo zastavu zato što je politika SNS, da se srpska zastava vijori u srpskom Beogradu. To je naša politika i taj projekat ćemo sprovesti", rekao je Vesić. 

On je naveo da je sadašnjoj gradskoj vlasti ostavljen dug od 1,2 milijarde evra od čega je u poslednje četiri godine vraćeno 550 miliona evra. 

"Od tih 550 miliona evra je, između ostalog, vraćeno bankama 347 miliona evra. Prema tome, ukupan dug Beograda je manji za 550 miliona evra i to je činjenica. Zaista ne vidim razlog da pokušavate da opravdate ono što ste uradili od Grada, a doveli ste ga do bankrotstva", rekao je Vesić i podvukao da Grad ne duguje ni jedan dinar. 

Na primedbe u vezi sa subvencijama koje Grad daje za privatne vrtiće, Vesić je rekao da su roditelji u prethodne tri godine mogli da se uvere da se nije kasnilo sa isplatama i najavio da će biti pooštreni kriterijumi za privatne vrtiće, jer "ima vrtića koji zloupotrebljavaju subvencije, a to nećemo dopustiti". 

"Uradićemo čak i predlog za javno-privatna partnerstva za privatne vrtiće i dati određene gradske lokacije koje su predviđene za vrtiće, kao i ugovor na 10-ak godina kako bi neko bio motivisan da uđe u taj posao, ali će morati da gradi po standardima kao za gradske vrtiće", rekao je Vesić i dodao da će Grad nastaviti da subvencioniše boravak dece u privatnim vrtićima. 

Na primedbe u vezi sa rebalansom budžeta, Vesić je rekao da je deficit pokriven suficitom iz prošle godine i da je u okviru zakonskog okvira. Vesić se osvrnuo i na kritike da u Beogradu nema turista, odnosno da ih ima manje nego u Sarajevu i rekao da je, po zvaničnoj statistici BiH, prošle godine u BiH bilo 2,6 miliona noćenja, a u Srbiji 8,3 miliona noćenja od čega 3,2 miliona stranih turista, dok je u Beogradu bilo 2,5 miliona noćenja. 

"Čuli smo i primedbu da se odvaja veliki novac za održavanje softvera. Moguće, ali znate kog softvera? Onog koji je kupio Dragan Đilas, pa nas vezao ugovorima da svake godine plaćamo održavanje tog softvera", pojasnio je Vesić. 

Na kritike da budžet nije razvojnog karaktera, on je rekao da je samo Direkcija za građevinsko zemljište u periodu između 2008. i 2013. godine uložila u prigradske opštine 756,9 miliona dinara, a od 2014. do 2017. godine 2,27 milijardi dinara. 

Na primedbe u vezi sa izgradnjom fontane u Zemunu, Vesić je poručio da je ona delo poznatog vajara Dušana Petrovića i da ne mogu oni koji nisu stručni da biraju kako će izgledati umetnička dela.