Kosovski kamen spoticanja Samita u Sofiji

Iako je zamišljen kao ohrabrenje zemljama Zapadnog Balkana na putu ka EU, pripreme za Samit u Sofiji ukazuju na razlike zemalja članica u vezi sa politikom proširenja.

Španski premijer Rahoj potvrdio je učešće u Sofiji na neformalnom sastanku dvadeset osmorice, ali ne i na Samitu sa Balkanom planiranom za sutradan.

"Španija vidi problem u činjenici da se u kontekstu proširenja EU govori i o zemlji koju neke članice EU, uključujući Španiju, ne priznaju. Zbog toga su za nas format i predložena zajednička deklaracija ozbiljan problem", kaže španski premijer Marijano Rahoj.

Plan u Briselu je da zajednička deklaracija bude usaglašena unutar EU do 11. aprila, a zatim poslata i zemljama Balkana.

Međutim, Španija, Kipar i Rumunija ne žele da stave potpis na zajedničku deklaraciju sa Prištinom i umesto toga predlažu da o rezultatima Samita bude izdato samo "saopštenje predsedavanja".

Organizatori Samita insistiraju na statusnoj neutralnosti skupa, kako bi odgovorili na osetljivost Španije i drugih koji ne priznaju nezavisnost Kosova.

Zato na Samitu neće biti državnih simbola, čak ni imena država ili funkcija, već samo lična imena učesnika, ali to, po svemu sudeći, neće biti dovoljno za učešće Španije, a moguće i Kipra i Rumunije.

I u nacrtu deklaracije u koji je uvid imao RTS ističe se jasna podrška evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, bez pominjanja pojedinačnih zemalja.

U tekstu se navodi spremnost EU da "pojača angažman na svim nivoima, uključujući i pojačanu finansijsku i tehničku pomoć, u zavisnosti od napretka vladavine prava partnera na Balkanu".