Aleksandra Joksimović: Oči Brisela uprte u Balkan

Direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović smatra da odsustvo evropske perspektive na Zapadnom Balkanu može da izazove krize, što je pokazao i primer Makedonije.

Govoreći o jučerašnjem susretu Aleksandra Vučića i Hašima Tačija u Briselu i tome što je predsednik Srbije od visoke predstavnice Federike Mogerini tražio da se evropski proces pregovora Srbije ubrza i da znamo gde je i kada cilj, Joksimovićeva je rekla da je za to bio dobar trenutak.

"Poslednji period je pokazao da odsustvo evropske perspektive može izazvati krize, Makedonija je za to primer. EU je zbog odsustva u Makedoniji izgubila uticaj, tek dolaskom pomoćnika američkog državnog sekretara Hojta Jia došlo je do koraka ka razrešenju krize. Bez obzira na krize sa kojima je suočena EU, došlo se do zaključka da ona mora da ponudi konkretnu evropsku perspektivu koja neće biti bez jasnog ili iole jasnog vremenskog ograničenja. Oči Brisela, ali i ključnih zemalja članica poput Nemačke uprte su u Balkan", rekla je Joksimovićeva gostujući u Dnevniku RTS-a.

Navodi da je ova godina donela relaksaciju u EU, pad popularnosti populističkih i antievropskih stranaka.

"Bilo bi značajno da zemlje Zapadnog Balkana učestvuju u debatama o redefinisanju odnosa u EU, kako bi kasnije imale bolju poziciju", rekla je Joksimovićeva napominjući da je važno i da postoji svest da Beograd ne treba da bude talac ako nije uzrok kašnjenja implementacije dogovorenog.

Za deset dana sledi i razgovor predsednika Vučića sa predsednikom Saveta EU Donaldom Tuskom, a tema razgovora će biti ista kao i sa Mogerinijevom. Komesar za proširenje Johanes Han najavljuje otvaranje još poglavlja do kraja ove godine.

"Postoji jasna svest da je Srbija ključna za napredak čitavog regiona. Posebna pažnja se stavlja na način kako se Srbija približava evropskoj porodici. Treba dodati inicijativu Zigmara Gabrijela 'Berlin plus', koja se bavi finansiranjem konkretnih projekata, što može govoriti u prilog bržih evrointegracija, govori se o novom narativu o proširenju, budući da ne postoji velika podrška za dalji proces. Ako EU hoće sopstvenu stabilnost, Zapadni Balkan mora postati deo EU", napominje Joksimovićeva.

Na pitanje koju novinu može da donese nastavak dijaloga sa Prištinom na predsedničkom nivou, Jokismovićeva kaže da takav format može da da najšire rezultate jer su obojica predsednika parafirala Briselski sporazum i njegovi su garanti.

"Dobro je što nema dileme da sve mora biti implementirano. Nije se govorilo u javnosti a verujem da je tema razgovora juče bila i učešće Srpske liste u izvršnoj vlasti. Od toga će zavisiti razrešenje i nekih drugih kriza. Verujem da će se sačekati da se konstituiše izvršna vlast", rekla je Joksimovićeva.

Ističe da se u predizbornoj kampanji na Kosovu predlagalo da se dijalog sa Beogradom vrati unazad, ali da će, ko god da bude na vlasti, biti suočen sa snažnim pritiskom međunarodne zajednice da se nastave razgovori u formatu u kojem je i bilo.

Joksimovićeva napominje da je Beograd u svakom trenutnku spreman za nastavak dijaloga i da je što brža normalizacija odnosa u interesu svih.