Četrnaest godina od poruke EU sa samita u Solunu

"EU ponovo naglašava svoju nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi zemalja Zapadnog Balkana. Budućnost ovog regiona je u EU", piše u Deklaraciji koja je, na inicijativu Grčke, usvojena 21. juna 2003. godine u Solunu, podseća portal Juropian Vestern Balkans, ukazujući da se ta rečenica odnosila tada na Hrvatsku, Srbiju i Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Albaniju. 

Odrednica "ponovo" odnosila se na činjenicu da je, pre Solunskog samita, EU više puta rekla da region ima evropsku perspektivu - prvi put 1999. godine na samitu u Portugalu u Santa Maria de Fieiri, ali treba imati u vidu da je u to trenutku SRJ pod Miloševićevim režimom i da je tek izašla iz bombardovanja; drugi poziv da se priključe zemlje regiona dobijaju na samitu u Zagrebu 2000. godine na kojem prvi put zvanično učestvuje i Vojislav Koštunica, kao novi demokratski izabran predsednik SRJ. 

"Kada iz ove perspektive sagledamo prethodnih 14 godina, malo je razloga za zadovoljstvo. Jedino je Hrvatska uspela da dosegne tu evropsku perspektivu, dok su ostale zemlje, čini se u vrlo nezavidnom, skoro pa paradoksalnom, položaju - tehnički nikad bliže Evropskoj uniji, ali suštinski i praktično nikad dalje", ocenjuje portal. 

Važna poruka koja je poslata sa samita u Solunu jeste i da za zemlje regiona EU uvodi kriterijum "napredovanje na osnovu individualnih zasluga", što znači da će zemlje regiona ka EU napredovati na osnovu toga koliko su uradile na izgradnji demokratskih institucija koje garantuju vladavinu prava, uspostavljanju tržišne ekonomije i od njihovih kapaciteta da preuzmu sve obaveze koje proističu iz članstva u EU. 

Juropian Vestern Balkans navodeći da su političke elite regiona u potpunosti zaboravile i zanemarile tu činjenicu pa se često mogu čuti zamerke kako EU ima dvostruke aršine i oštrije kriterijume kada su zemlje Zapadnog Balkana u pitanju, ukazuje da je izvesno da je danas proces pregovora znatno kompleksniji, jer Unija uči iz prethodnih grešaka i ne želi da uvozi nerešene probleme. 

"Zbog primera Bugarske, Rumunije i Hrvatske, poglavlja 23 i 24, koja se u najvećoj meri i odnose na ispunjenje ovih političkih kriterijuma, odnosno demokratizaciju i vladavinu prava, u slučaju Srbije i Crne Gore zahtevaju mnogo više rada i reformi nego što je to bio slučaj ranije. Takođe, ova poglavlja su u slučaju Crne Gore i Srbije i blokirajuća, odnosno ukoliko nema napretka u ovim oblastima, može doći do zaustavljanja pregovora ili njihovog prekida. To, sa jedne strane, može dosta produžiti čitav proces pristupanja, ali sa druge strane države će u trenutku primanja u članstvo biti daleko bolje pripremljene", ističe portal u svojoj analizi. 

Ukazuje da se svih ovih godina entuzijazam za ulazak regiona u EU smanjivao u zemljama Zapadnog Balkana, kao i da su krize u okviru EU i nedavni Bregzit učinili da Brisel pažnju preusmeri na neke druge regione i sopstvene probleme. 

Izjava Žan Klod Junkera, prilikom preuzimanja dužnosti predsednika Evropske komisije 2014. godine, da u njegovom mandatu neće biti primanja novih članica govori da proširenje nije visoko na agendi EU. 

S tim u vezi Juropian Vestern Balkans ističe da je izjava Junkera tehnički potpuno tačna, jer u roku od pet godina nijedna država ne bi ni mogla proceduralno da ispuni sve kriterijume i uđe u EU, ali je nanela ogromnu političku štetu. 

Zamor i nezainteresovanost Brisela za proširenje se u regionu, navodi Juropian Vestern Balkans, često koristi kao izgovor za neispunjavanje obaveza na putu ka članstvu, ali i za jačanje nedemokratskih i autoritarnih političkih lidera. 

Stabilnost regiona je za Brisel uvek bila jako značajna i čak i ključan predulsov za otvaranje evropske perspektive regiona. 

EU je još 1999. godine svoju politiku prema Zapadnom Balkanu nazvala "politikom stabilizacije i pridruživanja", dok je u slučaju svih drugih država koje su pregovarale ta politika nazivana "politikom pridruživanja". 

"To se pokazalo kao opravdan potez Unije, jer je region tokom devedesetih prošao, ne samo kroz građanske ratove, već i kroz slom privrede, institucija, vrednosti, ali i društva u celini. Jedino brine što, uprkos svemu, ni danas, 18 godina posle, iako je Hrvatska članica EU, a ostale zemlje se nalaze na putu evropskih integracija, ne možemo reći da je region stabilizovan", smatra portal i dodaje da se na Brisel pretežno gledalo samo iz ugla novih investicija i korišćenja fondova. 

Portal naglašava da je zbog svega toga mentorstvo i veće angažovanje EU na Zapadnom Balkanu i dalje neophodno. 

Juropian Vestern Balkans ukazuje da Srbija i Crna Gora napreduju u otvaranju poglavlja, Albanija čeka datum otvaranja pregovora, Makedonija je dobila proevropsku Vladu i najavljuje ubrzanje evropskih integracija, a Bosna i Hercegovina očekuje dobijanje statusa kandidata, a ko će prvi do briselskog cilja i da li će u najavljenom konceptu Evrope u više brzina biti mesta za sve zemlje Zapadnog Balkana, ostaje da se vidi i veruje na reč evropskim zvaničnicima koji tvrde da solunsko obećanje ostaje. 

"Ono što se 2017. godine može konstatovati jeste da nijedan od kopenhaških kriterijuma nije ispunjen - institucije nisu izgrađene, održivi ekonomski sistem ne postoji, istinsko pomirenje među susedima nije ostvareno, a vladajuće strukture koketiraju sa nacionalizmom iz perioda devedesetih", naglašava Juropian Vestern Balkans.

Suštinu odnosa EU i Zapadnog Balkana od Solunskog samita 2003. godine možda najbolje opisuje švedski diplomata i stručnjak za region Karl Bilt - "To obećanje će biti onoliko teško održati, koliko je bilo važno dati ga".