Han: Jačanje vladavine prava ključno za investicije

Johanes Han je, na konferenciji u Beogradu "Ka boljoj investicionoj klimi Zapadnog Balkana", rekao da snažne i nezavisne institucije, sprovođenje zakona i modernizovana javna uprava koja pruža usluge i ne bavi se samo ispostavljanjem računa doprinose unpaređenju ambijenta za poslovanje.

"Rast na Zapadnom Balkanu, odnosno podsticaj tog rasta se zasniva na unapređenju vladavine prava, to je jedno od najmoćnijih sredstava da se unapredi poslovna klima", istakao je Han.

Govoreći o samitu lidera regiona koji će se održati 12. jula u Trstu, Han je ukazao da se stavljanjem fokusa na Zapadni Balkan upućuje jasna politička poruka da je EU opredeljena za proces proširivanja.

"EU je opredeljena za proces proširivanja. Želja da se bude deo evropske porodice je zajednička želja i tim putem idemo zajedno", naveo je Komesar EU za susedsku politiku i proširivanje.

Navodeći da EU na Samitu u Trstu želi da podrži regionalnu ekonomsku zonu, Han je posebno naglasio da to nije alternativa pristupanja EU.

"Ponekad čujem, u nekim političkim grupacija, da to može biti odvraćanje sa mogućeg, realističnog budućeg puta ka EU, a upravo je suprotno. To je konkretna priprema za buduće pristupanje", rekao je evropski komesar.

Kaže da sve više evropskih preduzeća već uključuju Zapadni Balkan u razmenu vrednosti, dodajući da se i dalje radi na fizičkom povezivanju regiona sa ostatkom Evrope.

Prema njegovim rečima, izgledi članstva u EU i dalje su pokretač transformacije i već su donele jedan broj koristi za region, naročito kada se radi o trgovini i ulaganjima.

Izneo je podatak da se u proteklih 10 godina trgovina između Zapadnog Balkana i EU više nego udvostručila i da je dostigla je 44 milijarde evra u 2016. godini.

Istakao je i da investitori znaju da je trgovina između EU i Zapadnog Balkana već veoma liberalizovana, a da će progresivna harmonizacija pravila i standarda stvoriti jednaka pravila igre za sve investitore.

"Neformalna ekonomija, siva ekonomija je razlog za zabrinutost u regionu, smanjuje poreske prihode, vodi do nelojalne konkurencije i negativno utiče na veštine radnika. Investitori neće doći ako znaju da mogu da se suoče sa nelojalnom konkurencijom polulegalnih preduzeća", upozorio je komesar.

Han je naglasio da je glavni cilj da se stvori mir stabilnost i prosperitet.

Knežević: Preko 1,9 milijardi investicija u Srbiji u 2016.

Ministar privrede Goran Knežević je naveo da je u Srbiji prošle godine bilo više od 1,9 milijardi evra stranih direktnih investicija, a da će država još intenzivnije podržavati investicije - ne samo nastavkom politike podsticaja već i obezbeđivanjem sigurnog i pouzdanog poslovnog ambijenta.

To, kaže, potvrđuju i svetski brendovi koji su odabrali Srbiju za širenje svojih poslova poput "Leonija", "Džonson Elektriksa", "Delfija", "Kromberga", "Šuberta" i mnogih drugih.

"Od početka 2016. godine do danas potpisan je ukupno 31 ugovor o dodeli sredstava podsticaja čime je planirano otvaranje 20.566 novih radnih mesta i realizacija investicionih projekata od 300 miliona evra", rekao je Knežević na konferenciji "Ka boljoj investicionoj klimi na Zapadnom Balkanu".

Posebno, kaže, raduje činjenica da te kompanije zaposle daleko više ljudi nego što je ugovoreno, navodeći da 72 kompanije koje su već ispunile svoje ugovorne obaveze danas zapošljavaju skoro 30.000 više radnika nego što je ugovoreno.

Ministar je naveo da mala i srednja preduzeća u Srbiji, zahvaljujući Vladi Srbije i EU danas imaju dostupno više od 500 miliona evra povoljnih kredita kroz fondove EU.

Dodao je da se ti krediti daju pod vrlo povoljnim uslovima, bez hipoteke i da su u potpunosti okrenuti domaćim privrednicima.

Interes Srbije je da nastavi evropski put i održi rezultate teških rezova i sprovođenja mera konsolidacije, rekao je Knežević napominjući da promene polako počinju da se osećaju a da je važno da Srbija ima jasno spoljnopolitičko opredljenje ulaska u EU.

"Dok Srbija i preostale zemlje regiona ne uđu u EU, podsećam na ideju predsednika Srbije Aleksandra Vučića o jedinstvenom tržištu regiona, koje treba da dovede do većeg privrednog rasta, izvoza, investicija, smanjenja troškova i stvaranja tržišta od 20 miliona ljudi", rekao je Knežević.

Takvo tržište, kaže, može biti samo jedno od najvažnijih na kontinentu, a pritom može značajno da doprinese dobrosusedskih odnosa zemalja regiona.

Ističući da je Srbija danas i politički i ekonomski stabilna zemlja i prepoznata kao dobar i pouzdan partner u EU, Knežević je rekao da Srbija dve trećine svojih proizvoda izvozi u zemlje EU, a oko jednu petinu u region.

Naveo je i da mala i srednja preduzeća u Srbiji baš kao i u zemljama članicama EU predstavljaju najveći deo privrede i doprinose sa 50 odsto u BDP-u, te im zato treba posvetiti najveću pažnju u pronalasku rešenja za održivu podršku, inovacije i uklanjanje svih barijera u poslovanju.

Knežević je podsetio da je prošle godine država počela program podrške malim i srednjim preduzećima, te da je to rezultiralo sa 17.000 više privrednih subjekata, 30.000 novih zaposlenih i više od 70 odsto uvećanog prihoda u ovom sektoru.

Najavio je da će država produžiti tu podršku na najmanje još 10 godina.

Govoreći o rezultatima reformi, Knežević je naveo da je povećan kreditni rejting Srbije, da smo na Duing biznis listi Svetske banke u prvih 10 zemalja po brzini napretka, da je BDP za šest milijardi veći nego 2009. godine, da je prepolovljena stopa nezaposlenosti iz 2012. godine i da danas iznosi svega 13 odsto, a cilj je da bude ispod 10 odsto, što je i evropski prosek.

Naveo je i da je povećana minimanlna cena rada i da će se tako nastaviti, ističući da je sada, kada Srbija ima stabilne finansije, najvažnije obezbediti održiv rast i zapošljavanje.

Govoreći o rešavanju negativnog nasleđa prethodnih vlada, Knežević je naveo problem javnih i državnih preduzeća, ali i naglasio da tu ima velikog pomaka.

Od 526 preduzeća sa kojima je započet proces privatizacije, danas ih ima samo 150 i svako preduzeće posluje po tržišnim uslovima i servisira svoje obaveze, rekao je Knežević, ističući da javna preduzeća nisu gubitaši kao što je to bilo 2014. godine kada su napravila minus od 520 miliona evra, nego danas beleže neto dobit od 80 miliona dinara.