Fridom haus: Srbija i Hrvatska označene slobodnim državama

U 67 država u svetu smanjena su politička prava i građanske slobode, dok je u njih 36 zabeležen napredak.

Od trenutka kada je pre 11 godina započeo taj pad, u čak 109 država su slobode i prava opadale, dok su 60 zemalja ostvarile pozitivne pomake.

Kad je reč o Balkanu, u izveštaju stoji da su u tom regionu fer izborni procesi i vladavina prava dodatno pogoršani nakon što je Evropska unija zanemarila svoju ulogu u promociji demokratije među državama koje žele da joj se priključe.

"Među slobodnim državama iz regiona su Srbija i Hrvatska, dok su kao delimično slobodne Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora i Kosovo, koja je jednostrano proglasilo nezavisnost, koju Srbija ne priznaje", navedeno je u izveštaju.

U izveštaju se opisuju glavne demokratije u kojima vlada teskoba i neodlučnost, pogotovo nakon referendumske odluke Velike Britanije da napusti EU, do niza antidemokratskih poteza nove vlasti u Poljskoj, napretka ksenofobičnih nacionalističkih stranaka u drugim državama Evrope i pobede Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima.

U isto vreme, Rusija nastavlja da omalovažava neprijatelje i ometa političke procese u Sjedinjenim Državama i drugim demokratijama, osnažila je svoju vojnu podršku Asadovoj diktaturi u Siriji, i učvrstila je ilegalnu okupaciju ukrajinskih teritorija.

U zaključcima izveštaja, koje prenosi Radio Slobodna Evropa, navodi se da od 195 država u svetu, nih 87 (45 posto) su rangirane kao slobodne zemlje, 59 (30 posto) kao delimične slobodne, a 49 (25 posto) kao neslobodne.

Nacionalističke i populističke stranke su, kako se navodi, ojačale u Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj i drugim demokratijama tokom 2016, što je rezultiralo slomom tradicionalno desno-leve podele i dovelo u pitanje da li će opstati stabilne vlade i snažne opozicije.

Evroazija je, navodi se, podeljena između demokatski orijentisanih i rigidnih autokratija, dok istovremeno Ukraijna, Gruzija i Moldavija se, prema izveštaju, bore za pomake u krhkim demokratijama, a lideri Azerbejdžana, Tadžikistana i Kirgizstana su preduzeli korake da bi ojačali svoju vlast i to usred ekonomske i političke nesigurnosti.

Od 49 zemalja koje se smatraju neslobodnima, 11 ima najgori odnos političkih prava i građanskih sloboda. Najmanje slobodne su: Sirija, Eritreja, Severna Koreja, Uzbekistan, Južni Sudan, Turkmenistan, Somalija, Sudan, Ekvatorijalna Gvineja, Centralnoafrička republika i Saudijska Arabija.

Među neslobodnim državama u svetu su Avganistan, Azerbejdžan, Belorusija, Iran, Kazahstan, Rusija, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan.

Sporne teritorije su: Abhazija - delimično slobodna, Krim - neslobodan, Nagorno-Karabah - delomično slobodan, Kašmir - neslobodan, Južna Osetija - neslobodna, te Pridnjestrovlje - neslobodno.

Broj zemalja koje su slobodne u odnosu na prethodni izveštaj povećan je za jednu, na 87, i u njima živi oko 2,9 milijardi ljudi ili oko 39 posto svetske populacije.

Nema promene u broju delimično slobodnih država u svetu. Njih je 59 i u njima je nastanjeno gotovo 1,9 milijardi ljudi.

U neslobodnim zemljama, njih 49, živi 2,6 milijardi ljudi što je 36 posto svetske populacije.

Ističe se, međutim, da od tog broja polovina živi u jednoj zemlji - Kini.

U odnosu na prethodni izveštaj, jedna zemlja je manje među neslobodnim državama u svetu.