Mihajlovićeva u Sarajevu: Radimo zajedno, povezujemo region

Zorana Mihajlović je, obraćajući se na sastanku, rekla da se pregovarački proces Srbije sa Evropskom unijom odvija sporo, što, kako je primetila, nije u skladu sa napretkom Srbije u sprovođenju reformi.

"Očekujemo u ovoj nedelji otvaranje novih poglavlja, što bi bila potvrda postignutih rezultata. Svesni smo da se i sama EU suočava sa velikim bezbednosnim izazovima, migrantskom krizom, terorizmom, pojačanim radikalizmom i svim vidovima ekstremizma. Zapadni Balkan deli iste izazove i zato moramo raditi zajedno, uz održavanje podrške politici proširenja", poručila je Mihajlović.

Srbija, rekla je Mihajlović, ne pravi razlike u prioritetnim ciljevima kada su u pitanju unutrašnje reforme, evropske integracije i regionalna saradnja.

"Duboko smo posvećeni evropskim integracijama. To nam je najvažniji spoljnopolitički cilj i zato sprovodimo i nepopularne, ali neophodne mere. Dokaz da one daju rezultat je i to što je Srbija jedna od malobrojnih zemalja koja je uspela da ostvari rast bruto društvenog proizvoda u ovim teškim vremenima, i to rast od 2,7 odsto. U narednoj godini očekujemo da rast BDP-a bude 3,5 odsto", rekla je potpredsednica Vlade.

Ministarka Mihajlović se osvrnula i na činjenicu da je Srbija sada na 47. mestu liste Duing biznis Svetske banke, koja rangira 190 zemalja sveta po uslovima poslovanja i što je među 10 najboljih zemalja u svetu po sprovođenju reformi.

Mihajlović je još jednom istakla potrebu infrastrukturnog povezivanja regiona, na čemu se, kako je rekla, intenzivno radi.

Ona je rekla da je ukupna vrednost projekata u saobraćaju koji su u toku, u resoru koji vodi, četiri milijarde evra, od čega tri milijarde spadaju u putnu infrastrukturu, a milijarda u železničku.

Ukupna vrednost novih projekata u naredne četiri godine za saobraćaj je 4,87 milijarde evra, od čega je 2,8 milijardi planirano za puteve, a dve milijarde za železnicu.
"Pozivam vas da, uprkos razlikama, radimo i gradimo zajedno", poručila je potpredsednica Vlade.

Sastanak članica CEI se održava na nivou predsednika vlada, a potpredsednica Mihajlović predstavlja Srbiju umesto premijera Aleksandra Vučića.

"Ove godine smo među 10 najboljih zemalja u svetu po sprovođenju reformi što je u najvećem delu rezultat reformi u oblasti izdavanja građevinskih dozvola. Nastavićemo da uvodimo e-usluge i ubrzavamo procedure u svim oblastima poslovanja budući da želimo da budemo među 20 prvih mesta na listi tokom narednih nekoliko godina", rekla je Mihajlović.

Ona kaže da je osnovni strateški cilj Srbije još od 2004. da se do 2025. godine razvije Jedinstvena transportna mreža Evrope u skladu sa dokumentima EU, što znači da treba završiti u svim vidovima saobraćaja osnovnu infrastrukturu u skladu sa evropskim standardima.

Ministarka je rekla da je cilj u oblasti drumske infrastrukture da se u 2017. završe radovi na jugu Koridora 10 u Srbiji i do kraja ove i delom 2017. kompletira istočni krak, odnosno da se od granice sa Mađarskom uključujući i tzv. Ipsilon krak do Subotice, pa do granica sa Bugarskom i Makedonijom ostvari neprekidna veza autoputa punog profila.

Ona je istakla i da će Srbija raditi na završetku oblaznice oko Beograda. Ubrzava se relizacija tekućih projekata na železničkom Koridoru 10 i priprema tehničke dokumentacije za projekte južno i istočno od Niša.

Takođe, očekuje se i ugovaranje izgradnje deonice Novi Sad - Subotica - Kelebija sa Kinom u 2017. godini, a sprovode se i radovi na železničkom Koridoru 11 - barska pruga na čijim delovima je rekonstrukcija otpočela sredstvima ruskog kredita.

Ona je rekla da će Srbija graditi i Moravski koridor Pojate-Preljina, Fruškogorski koridor od Novog Sad do Rume sa kasnijim nastavkom prema Loznici i BiH, ali i Banatski koridor Zrenjanin-Čenta-Beograd sa kasnijom vezom prema Mađarskoj, a u planu je i autoput Beograd-Vršac-Vatin koji će biti veza sa Koridorom 4.

Kao poseban prioritet je istakla autoputa Niš-Priština, koji će povezati luku Valona odnosno Tiranu sa mrežom koridora Evrope kod Niša.

Srbija je pokrenula inicijativu za uspostavljanje zajedničkih graničnih prelaza-terminala sa susedima u cilju ubrzanog protoka robe i putnika.

"Ovo bi omogućilo bolju saradnju i koordinaciju po pitanju rešavanja akutnog problema izbeglica", rekla je Zorana Mihajlović.