Čepurin: Političke šanse pretvoriti u rast privredne saradnje

Otvarajući seminar "Delatnost Ruske Federacije na teritoriji Srbije u okviru pružanja podrške u socijalno-ekonomskom razvoju", Aleksandar Čepurin je podsetio da je Srbija strateški partner Rusije i da dve zemlje povezuje dobra saradnja duga 800 godina.

"Važno je da postoji želja da se stvori mehanizam koji bi političke mogućnosti pretvorio u rast privredne saradnje", rekao je ruski ambasador.

Podsetivši da je robna razmena Srbije i Rusije u prvih devet meseci 2016. bila 1,7 milijardi dolara, što je fizički više za tri odsto, ali je novčano manje zbog niže cene energenata koji su značajan deo razmene, ruski ambasador je naglasio da je njegova zemlja treći strani trgovinski partner Srbije, ali da su potencijali mnogo veći i da "2016. postaje godina obnove rasta srpskog izvoza u Rusiju".

Kako je naveo, 2017. će postati godina povratka celokupne trgovinske razmene dve zemlje, jer za to, tvrdi, postoje svi preduslovi.

Čepurin je naglasio i da je činjenica da se Srbija nije pridružila sankcijama Rusiji doprinela rastu trgovinske razmene dve zemlje. Kao suprotan primer naveo je Italiju, čija je razmena s Rusijom, a upravo zbog sankcija, 2015. opala za 36,2 odsto, a u prvih devet meseci ove godine za još 42 odsto.

"Ovo najbolje dokazuje da Srbija ne bi ništa dobila uvođenjem sankcija Rusiji, samo bi imala privrednu štetu", primetio je Čepurin.

Ideja sa sankcijama je, podsetio je, bila da se "ruska privreda rasturi", ali da se to nije desilo, "niti će se dogoditi", jer, kako je naveo, Rusija sigurno stoji na nogama, stabilizovala je rublju i prilagodila se promenama na tržištu, posebno energenata.

Dodao je da je u Rusiji obezbeđena makroekonomska održivost i da se očekuje značajno smanjenje inflacije krajem godine sa 12,9 odsto kolika je bila 2016. na šest odsto ove godine, a u 2017. i 2018. godini ne bi trebalo da premaši četiri odsto.

Zahvaljujući sankcijama menja se i struktura naše privrede, ocenio je Čepurin dodajući da se obnavljaju postojeće grane privrede i stvaraju se nove, te da se formiraju savremene kompanije sposobne za rad na svetskim tržištima.

Među izvoznim proizvodima Čepurin je posebno pomenuo poljoprivredne proizvode, koje Rusija izvozi za oko 17 milijardi dolara, što je, kako je naveo, više i od izvoza naoružanja koji se procenjuje na oko 14,5 milijardi dolara.

Mogućnosti za izvoz, dodao je, Rusija vidi i u izvozu IT tehnologija, od čega je prošle godine ostvareno sedam milijardi dolara.

"Imajući u vidu prirodnu nadarenost ljudi u Srbiji za fiziku i prirodne nauke, postoji mogućnost da u toj oblasti sarađujemo", rekao je ambasador Rusije.

Inače, kako je naveo, Rusija aktivno razmatra programe razvoja i modernizacije zemlje i predsednik Vladimir Putin naložio je vladi da obezbedi do 2019-2020. godine kvalitetan privredni rast zasnovan na modernoj osnovi minimum od četiri odsto.

Suština tog programa, kako je rekao, je i veća orjentacija Rusije prema Istoku, odnosno posredstvom razvoja ruskog Dalekog istoka i saradnje s Azijom, koja je, kako je naglasio, postala svetski centar rasta.

Kako su svi prethodni slični projekti realizovani, Čepurin je rekao da očekuje da će se to desiti i s ovim najnovijim.