Da li će EU zaboraviti na Zapadni Balkan

Bregzit i izbor Donalda Trampa za američkog predsednika izazvali su zemljotres na evropskoj političkoj sceni. Ima li u novoj Evropi mesta za Zapadni Balkan ili Zapadnom Balkanu preti rebalkanizacija?

"Želeli smo tokom konferencije da se osvrnemo na globalne trendove, koji utiču na situaciju u regionu, dakle koliko situacija i brojne krize, kojima je Evropska unija zaokupljena, utiču na sve ono što se dešava u regionu", rekla je Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku.

"Ima jedan vrlo opasan talas skepticizma, liberalnog skepticizma u samom Zapadu. Stavljam pod upitnik koliko taj liberalni model može da preživi", kaže Bodo Veber iz Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu.

Vedran Džihić iz Austrijskog instituta za međunarodnu politiku kaže da sušinski, imamo jednu situaciju, koja se, po njemu, može opisati kao jedna vrsta vakuuma, brisanog prostora.

"Izgubili smo normativni uzor u Evropskoj uniji, koja se nalazi u dubokoj krizi. Ni sama ne zna kako će da izađe iz krize, a u suštini naših društava nismo napravili iskorak ka otvorenijem, slobodnijem društvu", rekao je Džihić.

Da li će, zaokupljena predstojećim izborima u svojoj glavnoj osovini Pariz - Berlin, Evropska unija zaboraviti na Zapadni Balkan i usporiti, pa čak i zaustaviti proces proširenja?

"Mislim da se ni jedno, ni drugo neće desiti i to smo već videli zadnjih 10 godina. Bilo je zamora od proširenja, ali proces je nastavljen, pa čak i intenziviran", rekao je Bodo Veber.

"Ono što je najveća opasnost nije to da Evropska unija stane s proširenjem, niti da se brzo proširi, što EU misli da bi bilo opasno i riskantno, nego je najveći problem u tome da nema ni jednog, ni drugog rešenja. Dakle, niti proširenja EU, niti dogovora. U toj situaciji moguće su sve opcije", kaže Dejan Jović sa Fakulteta političkih nauka u Zagrebu.

Neoliberalna ekonomija i globalizacija su u dubokoj krizi. Naš region zato treba da radi na smanjenju nezaposlenosti i razvojanju sopstvenih ljudskih resursa kao preduslova za srednjoročni razvoj, jedna je od poruka skupa u Beogradu.

Milica Uvalić, profesor ekonomije Univerziteta u Peruđi smatra da je važno primeniti fokusiraniju industrijsku politiku, koja bi u stvari, kako kaže, mislila i o kvalitetu stranih investicija. Ona pita zašto podržati strane investitore, a ne domaće. 

Razvoj Zapadnog Balkana je više nego ikada u rukama regiona, poručuju učesnici skupa, ali i dodaju da nas Evropa ipak neće ostavitina cedilu.