Borba protiv korupcije izazov Poglavlja 23

Borba protiv korupcije biće jedan od najvećih izazova Pogavlja 23. Od reformi koje predviđa akcioni plan mnoge su već započete. Krivični zakonik bogatiji je za nekoliko novih krivičnih dela koje pokrivaju koruptivne radnje, a odgovaraju savremenom ekonomskom društvu.

Profesor Pravnog fakluteta u Beogradu Milan Škulić rekao je da je ideja da se temeljno prerade krivična dela protiv privrede.

"Takođe, i dela koja su koruptvinog karaktera, da se nađe prava mera, da ta dela koja će da služe ono što je interes sukobavljanja sa korupcijom i procesuiranja korupcije i privrednog kriminaliteta, a sa druge strane da to bude pravično i adekvatno. Konačno da se ipak ne stvori previše prostora za neku vrstu abolicije koji su nažalost tokom svih ovih godina jako osiromašili pa i pokrali građane i državu", kaže Škulić.

U izveštaju Evropske komisije navodi se da Srbiji nedostaju pravnosnažne presude za korupciju na visokom nivou. Između ostalog, kako bi se taj problem rešio, planirane su raziličte obuke policije, tužilaca i uvođenje novih profesija u borbu protiv korupcije, pre svih finansijski forenzičari.

Državni sekretar Ministarstva pravde Radomir Ilić rekao je da su to ljudi koji se izuzetno dobro razumeju u računovodstvenu reviziju, međtim njih pored tog razumevanja krasi nešto što bi mogli da zovemo istraživačkim mentalitetom.

"Dakle, krasi ih jedan čitav skup znanja na koji način da na osnovu tragova koje imamo u policiji i javnom tužilatšvu mi možemo da budemo u nekoj ranoj fazi postupka svesni da li da ulazimo u proces, da li tu nečega ima ili nema", naveo je Ilić.

Predsednik Udruženja tužilaca Goran Ilić rekao je da tužioci nemaju potrebna znanja iz ekonomije, računovodstva, i u većini sistema u kojima imate tužilačku istragu u tu postoje posebna odeljenja, poseni ljudi koji su obučeni za pojedine oblasti i koji daju stručnu podršku tužiocima prilikom rada na predmetima.

Za efikasnu borbu, pre svega prevenciju korupcije, najznačajnija institucija je Agencija za borbu protiv korupcije. Kako bi bila efikasnija, potrebne su izmene zakona o Agenciji, ali i povećanje kapaciteta.

Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Tanja Babić rekla je da kad imamo u vidu koliki je broj funkcionera koji podležu zakonu o Agenciji, to je sada oko 27.000 funkcionera, kada imamo u vidu koliko se često održavaju izbori, česte promene zakonodavstva, jasno je da su agenciji potrebna dodatna sredstva.

"Agencija kao ključna institucija u borbi rpotiv korupcije kako je naziva i Evropska komisija mora da ojača svoju nezavisnost, to je moguće samo zakonom, da mora da ima mehanizme za sprovođenje nadležnosti jer se od nje očekuje efikasnost", navela je Babićeva. 

Zakon u koji se polažu velike nade kada je reč o borbi protiv korupcije, jeste Zakon o zaštiti uzbunjivača. U Srbiji se primenjuje od prošle godine, predviđa pre svega mere zaštite onoga koji prijavi korupciju, kao što je hitno vraćanje na posao, ukoliko je zbog uzbunjivanja dobio otkaz i kažnjavanje poslodavca koji je nad uzbunjivačem vršio odmazdu.