Srbija spremna za poglavlje 27

Poglavlje 27, koje se tiče životne sredine i klimatskih promena je jedno od najtežih i najskupljih u pregovorima sa Unijom. To je i jedino poglavlje koje ima produžene rokove do 2041. godine.

Više od 700 propisa do 2018. godine treba preneti iz evropskog zakonodavstva. Najveći broj je prenet a u pregovaračkom timu i resornom ministarstvu očekuju da bi Evropska komisija mogla da otvori poglavlje 27 bez početnih zahteva.

Dve trećine propisa koje treba uskladiti sa EU su o zaštiti životne sredine. U pitanju je hiljadu i po dokumenata, na kojima radi 22 institucije i 80 saradnika.

"Ako posmatrate poglavlje 27 životna sredina i klimatske promene kao jedan vagon koji stoji na peronu 27 mi smo ga sada sredili na takav način da EU može da da pozitivno mišljenje da otvorimo pregovaračko poglavlje", kaže član pregpovaračkog tima Anđelka Mihajlov.

To je i jedino poglavlje koje ima produžene rokove do 2041. godine.

"Imajući u vidu da je Litvanija, u roku od samo godinu dana, otvorila i zatvorila pregovaračko poglavlje 27, moram naglasiti da to nisu jednostavni pregovori. Na dobrom smo putu da i Srbija bude kompletno pripremljena za sam proces pregovora", kaže menadžer projekta podrške Pregovaračkoj grupi za Poglavlje 27 i bivši ministar u vladi Litvanije Arunas Kundrotas.

Proceduralno Srbija je mnogo toga uradila ali ostaje problem primene propisa na terenu.

Srbija godišnje proizvede dve i po milione tona otpada, a svega petina završi na sanitarnim deponijama.

Reciklira se 5 odsto komunalnog otpada, a obaveza je da se do 2030. dostigne 50 procenata.

Jedan od ključnih problema je finansiranje. Naplata ekološke takse prošle godine je za milijardu i po dinara manja nego 2014.

"Ono na čemu ćemo posebno raditi vrlo brzo a to je pitanje inspekcijskog nadzora , pitanje inspekcioje i kroz naplatu takse i kontolu u lokalnim samoupravama. Imaćemo na raspolaganju naš fond koji stupa na snagu 1. januara sledeće godine i fondove lokalnih samouprava koji se pune od ekološke takse", kaže državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede i životne sredine Stana Božović.

Za usklađivanje sa standardima zaštite životne sredine EU Srbiji je neophodno više od 10 milijardi evra.

Samo sedam milijardi evra potrebno je za prečišćavanje voda, milijardu evra za rešavanje problema otpada, međutim, benefit od svega toga kako je izračunato je 25 milijardi evra.