Dačić pisao Banu: Kosovo ne može biti članica Uneska

U pismu u koje je RTS imao uvid piše da Srbija nije promenila svoju poziciju u odnosu na status Pokrajine, iako se suočava sa zahtevima i nastojanjima Prištine da se uključi u rad međunarodnih organizacija izvan konteksta dogovora o regionalnom predstavljanju i saradnji.

To je za Srbiju neprihvatljivo, istakao je Dačić i kao poslednji takav primer naveo nastojanja Kosova ka članstvu u Unesku.

"Kosovo kao teritorija shodno važećoj i obavezujućoj Rezoluciji SB UN 1244 (1999), pod upravom Ujedinjenih nacija, u kom kontekstu se ne može smatrati državom kao subjektom međunarodnog prava, ne može se samim tim kvalifikovati ni za prijem u Unesko", naveo je Dačić.

Dodao je da bi u tom smislu svako drugačije postavljanje prema razmatranju pitanja članstva Kosova u Unesku predstavljalo ignorisanje, odnosno povredu pravnih pravila nastalih pod okriljem UN radi očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti.

Šef srpske diplomatije i potpredsednik Vlade je, u svoje ime i u ime Vlade Srbije, istakao zahvalnost za napore koje Ujedinjene nacije ulažu kako bi se očuvali mir i bezbednost na Kosovu i Metohiji.

Međutim, naglasio je da je Srbija u potpunosti posvećena dijalogu koji se, uz posredovanje Evropske unije, vodi između Beograda i Prištine.

"U okviru tog procesa predstoje važni politički i ekspertski razgovori u vezi sa zaštitom imovine Srpske pravoslavne crkve i spomenika srpske kulture na teritoriji Kosova i Metohije", objasnio je Dačić.

Kako je naveo, svako razmatranje zahteva za prijem Kosova u Unesko ne samo što bi predstavljalo kršenje Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 (1999) već bi imalo i izrazito negativan uticaj na dijalog koji je u delikatnoj fazi.

"Ono bi faktički onemogućilo da se i o srpskoj kulturnoj baštini postigne obostrano prihvatljivo rešenje. Suvišno je i pomenuti da je reč o jednom od, za našu stranu, najosetljivijih popuštanja, s obzirom na to da se radi o našem kulturnom i religijskom nasleđu izuzetne duhovne i civilizacijske vrednosti koje datira još iz 11. veka", objasnio je srpski ministar.

Podsetio je da je jedan od uslova za prijem u bilo koju međunarodnu organizaciju sposobnost i volja da se ispunjavaju obaveze koje proizlaze iz članstva, a da je za Unesko od primarne važnosti očuvanje kulturne baštine na određenoj teritoriji.

Na Kosovu i Metohiji se u dugom vremenskom periodu kontinuirano i sistematski uništava srpska kulturna baština, naglasio je Dačić.

Objasnio je da su srpski manastiri, crkve i ostali verski i kulturno-istorijski objekti meta napada na Kosmetu – da je od juna 1990. godine, do danas, napadnuto 236 crkava, manastira i drugih objekata u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve, kao kulturno-istorijski spomenici od kojih 61 ima status spomenika kulture, a 18 su od izuzetnog značaja za državu Srbiju.

Uništena su 174 verska objekta i 33 kulturno-istorijska spomenika i pokradeno više od 10.000 ikona i drugih predmeta. Uništen je ili oštećen 5.261 nadgrobni spomenik, na 256 srpskih grobalja, a na više od 59 ne postoji nijedan čitav spomenik.

"Ova bolna svedočenja me navode da se zapitam jesu li ovo argumenti koji preporučuju Kosovo za članstvo u organizaciji čija je misija da pomaže zaštitu i očuvanje svetske kulturne baštine", naveo je Dačić u pismu.

Podsetio je i da se u kosovskom parlamentu čeka na usvajanje zakona o kulturnom nasleđu, kojim se negira privatno vlasništvo SPC nad manastirima i crkvama, uz obrazloženje da je to sve imovina "države Kosovo".