Oko: Izbori, peto godišnje doba

Politikolog Dejan Bursać kaže da je izborna ponuda već tu – stranke vlasti, koalicija stranaka građanske opozicije i desnica, za koju očekuje da će ići u tri kolone. Novinar Ratko Dmitrović ističe da ideologija više ne igra nikakvu ulogu, ne samo u Srbiji, nego i u Evropi, i da se stranke takozvane levice i desnice razlikuju samo po stavu o KiM. Pisac i marketinški stručnjak Đuro Radosavović objašnjava da je kampanja ogromna mašinerija i da male stranke može da izvuče samo "prst u oko", da bi bili primećeni. Što se tiče ostavke Aleksandra Vulina na mesto šefa BIA, Dmitrović kaže da je to za njega vest meseca i iznenađenje, dok Bursać ocenjuje da se radi o "kontroli štete" pred ulazak u kampanju.

Izborna trka je i zvanično počela. Raspisani su parlamentarni izbori, izbori za skupštinu grada Beograda i još nekoliko desetina gradova i opština, a verovatno će biti raspisani i izbori za Skupštinu Vojvodine. Gosti emisije Oko govorili su o predizbornimm kolonama i koalicijama, šta Srbiju čeka do 17. decembra, a šta će biti posle.

"Izborna ponuda je već tu, tri glavna aktera na izborima"

Politikolog i naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać kaže da je, pored stranaka vlasti koje izlaze odvojeno i građanske opozicije koja je formirala koaliciju, prilično jasno da će na desnici biti tri kolone – Dveri i Zavetnici, Novi DSS i potencijalno treća gde će dominantni akter biti Narodna stranka.

"To su manje više glavni akteri na izborima. Naravno, uvek tu bude nekih manjih lista, koje obično ni nemaju neki značajan uspeh. Tako da mislim da što se tiče glasača, izborna ponuda je već tu", ocenjuje Bursać.

Novinar i bivši ministar u Vladi Srbije Ratko Dmitrović saglasan je da će, po ovome što se do sada vidi, biti tri kolone na desnici, i dodaje da bi sa Jeremićem mogao da bude i lider pokreta Dosta je bilo Saša Radulović.

"Ideologija ne igra nikakvu ulogu"

Ideologija i podela na levicu i desnicu, prema njegovim rečima, više ne igra nikakvu ulogu, ne samo u Srbiji, nego i u Evropi.

"Oni se razlikuju od ove takozvane levice samo po stavu o Kosovu. Dakle, tu je vododelnica", ocenjuje Dmitrović.

Sve tri grupacije, prema istražavanjima, bez problema prelaze cenzus od tri odsto, navodi Dmitrović.

Bursać dodaje da je cenzus od tri odsto definitivno nešto što više pruža podsticaj strankama da idu same i da se ne udruže.

"Kampanja ogromna mašinerija, male stranke može da izvuče samo prst u oko"

Pisac i marketinški stručnjak Đuro Radosavović objašnjava da je kampanja jedna ogromna mašinerija, strašno teška, u kojoj sve mora da bude uigrano, ali da ima dosta lutanja.

"Manje stranke nemaju pravo da idu na sigurne varijante. Oni moraju da naprave nešto što je prst u oko da bi bili primećeni. Dakle, to je jedino što može da ih izvuče, da privuku pažnju, jer nemaju dovoljno ni medija, ni vremena. Ako idu sa nečim što je onako, mlako ili blago, nije sigurno da će da ima odjeka", kaže Radosavović.

Kakav će biti uticaj protesta na izbore

Kada je reč o delu opozicije okupljenim pod nazivom "Srbija protiv nasilja", Bursać smatra da je dobar signal za njihove birače što su se oni relativno brzo složili i dogovorili, ali nije siguran da se energija protesta može potpuno preneti na izbore.

"Kad pogledate broj stranaka, nije bilo lako to ukomponovati. Mislim da je za glasače građanske opozicije to ustvari jedna pozitivna poruka prema njima. Srbija protiv nasilja, nisam totalno siguran da se može ta energija protesta preneti potpuno u izbore, ali videćemo kakvu kampanju budu vodili. Protesti su bili zaista veliki i masovni u maju i junu, onda su logično opali preko leta, nisu povraćeni na jesen, kao što se desilo s protestima 1 od 5 miliona pre nekoliko godina, koji su vratili ipak neku brojnost", kaže Bursać.