Usvojene žalbe tužilaštva – određen pritvor dvojici osumnjičenih za napade na pripadnike policije

Krivično vanpretresno veće Višeg suda u Beogradu usvojilo je žalbu tužilaštva i preinačilo prvostepena rešenja tako što je dvojici osumnjičenih za nasilje prema pripadnicima policije na neprijavljenim javnim skupovima odredio pritvor do 30 dana pod obrazloženjem da osumnjičeni u kratkom vremenskom periodu ne bi ponovili krivična dela.

Odluke krivičnog vanpretresnog veća su pravosnažne.

Pritvor je određen V. M. (40), koji se tereti da je "šutirao načelnika Policijske stanice Voždovac i (40) i M. M. (39), zbog sumnje da je napadao policajce na neprijavljenom javnom skupu.

Tužilaštvo obojicu tereti za krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu.

Takođe, delimičnim usvajanjem žalbi VJT u Beogradu, krivično vanpretresno veće suda je dvojici osumnjičenih za isto krivično delo, J. Đ. (19) i N. K. (18), izreklo mere zabrane posećivanja svih javnih skupova (prijavljenih i neprijavljenih), kao i obavezno javljanje policiji jednom mesečno.

Naredne nedelje nove odluke suda po žalbama tužilaštva

Kako RTS saznaje, naredne nedelje se očekuje još odluka po žalbama tužioca.

Četvoro sudija Odeljenja za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu prethodne nedelje zauzelo je stav da neće da određuje pritvore na predlog VJT-a u Beogradu osumnjičenima za napade na policiju na neprijavljenim javnim skupovima, pod obrazloženjem da tužilaštvo nije dalo pravilnu kvalifikaciju krivičnog dela.

Sudije za prethodni postupak su sve osumnjičene pustile na slobodu bez, kako se navodi, odlučivanja o razlozima za pritvor. 

U obrazloženju jednog od pravosnažnih rešenja krivičnog vanpretresnog veća, koje čini troje sudija Višeg suda u Beogradu, navodi se da su žalbe Višeg javnog tužilaštva u Beogradu osnovane i da su sudije za prethodni postupak pogrešile kada su "odbile predloge za pritvor i osumnjičene pustile na slobodu".

"Sudija vezan činjenicama u spisima, a ne pravnom kvalifikacijom"

Veće je ukazalo da shodno odredbama Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), javni tužilac rukovodi istragom, prikuplja dokaze i kvalifikuje krivično delo, te da sudsko preispitivanje osnovanosti naredbe o sprovođenju istrage ili određenih dokaznih radnji u ovoj fazi postupka nije dozvoljeno.

U odluci veća je navedeno da je sudija za prethodni postupak "vezan činjeničnim stanjem u spisima predmeta i ceni da li iz dokaza proizlazi postojanje osnovane sumnje da je neko lice izvršilo krivično delo", te da "nije vezan pravnom kvalifikacijom javnog tužilaštva, već samo ceni da li postoji odgovarajući stepen sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti".

"Ukoliko nađe da postoje dokazi takvog kvaliteta iz kojih proizlazi postojanje osnovane sumnje – kao preduslova za određivanje pritvora – da je neko lice izvršilo krivično delo, sudija dalje utvrđuje postojanje razloga za određivanje pritvora propisanih ZKP", piše u obrazloženju odluke.

Zbog toga je, prema mišljenju krivičnog vanpretresnog veća, sudija za prethodni postupak "pogrešio kada je u konkretnom slučaju zaključio da ne postoji osnovana sumnja da je okrivljeni izvršno krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu, s obzirom na to da je (sudija) našao da policijski službenici ne mogu imati svojstvo oštećenih za ovo krivično delo jer nisu učesnici skupa, već da se u nedozvoljenim radnjama okrivljenog eventualno mogu steći elementi bića krivičnog dela napad na službeno lice u vršenu službene dužnosti".

"Radnje predstavljaju vršenje nasilja na javnom skupu"

Veće je ukazalo da okolnost "da li policijski službenici u konkretnom slučaju imaju ili nemaju status učesnika javnog skupa, u ovom trenutku nije od presudnog značaja za utvrđivanje postojanja osnovane sumnje, imajući u vidu činjenično stanje iz spisa predmeta".

"Iz spisa predmeta i prikupljenih dokaza proizlazi da je okrivljeni vršio nasilje na javnom skupu, a ne kako je to sudija za prethodni postupak ocenio – da je okrivljeni napao službeno lice u vršenju službene dužnosti", navodi se u saopštenju.

Veće ističe da "eventualne nedozvoljene radnje (okrivljenog) predstavljaju vršenje nasilja na javnom skupu, aktivnim učešćem u fizičkom sukobu".

"Stoga, a imajući u vidu da krivično delo iz člana 344a spada u grupu krivičnih dela protiv javnog reda i mira, čiji je zaštitni obekat javni red i mir, te da iz činjničnog stanja proizlazi da je okrivljeni vršio nasilje prilikom javnog skupa, a ne krivično delo protiv državnih organa čiji je zaštitni objekt pravilno funkcionisanje državnih organa i obavljanje određenih poslova iz njihovog delokruga, i to pre svega organa uprave, veće nalazi da postoji osnovana sumnja kao preduslov za određivanje pritvora”, zaključeno je u pravosnažnom rešenju", zaključuje se u saopštenju.