Decenija "rata do istrebljenja" škaljarskog i kavačkog klana – ima li kraja obračunima

Eksplozije automobila i svirepa ubistva - u garažama, restoranima, zatvorima. Slike koje su do tada dolazile iz zemalja Latinske Amerike, videle su se i tokom decenije obračuna pripadnika kavačkog i škaljarskog klana, nekada jedinstvene kriminalne organizacije poreklom iz Kotora.

"Posle pada tj. hapšenja grupe koja je bila oko Darka Šarića 2009. godine u akciji Balkanski ratnik, usledilo je, čini se, neko zatišje. Međutim, nastao je brisani brostor u koji su ušli kriminalci sa područja Kotora, isplivao je taj škaljarski klan i preuzeo je dobar deo poslova sa krijumčarenjem kokaina. Sve do 2014. bavili su se tim poslovima uz neke manje trzavice“, podseća novinar RTS-a Veljko Medić koji je u tom periodu pratio događaje crne hronike.

Ono što je tom klanu omogućio toliki uticaj, ukazuje Saša Đorđević iz Globalne inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, jesu kontakti sa proizvođačima u Latinskoj Americi pre svega u Brazilu i Kolumbiji, a zatim i dobri odnosi sa špediterima i raznim brodarskim kompanijama u Ekvadoru.

“Prvo su bili mornari koji su krijumčarili kokain, a kasnije su se koristile mnogo sofisticiranije metode poput šverca kokaina preko kontejnera u različitim legalnim robama. Taj odnos sa proizvođačima se negovao još od devedesetih i početkom 2000-ih godina i postao je iz godine u godinu bolji“, ukazuje Đorđević.

Izveštaji međunarodnih organizacija pokazuju i da, osim kontakata sa proizvođačima droge, klanovima nije manjkalo ni kontakata u policijskim i pravosudnim strukturama država.

Nestanak tovara u Španiji - okidač sukoba

Povod za početak rata do istrebljenja, kako su ga nazivali domaći i strani mediji, bio je nestanak oko 200 kilograma kokaina u Valensiji 2014.

"Ubrzo posle te 2014. kada je nestao kokain i kad je ubijen Goran Radoman u Beogradu, 2015. i 2016. godina očigledno je bilo da neće tako lako da se zaustavi i čini mi se da ni policije i Srbije i Crne Gore nisu mogle da se suprotstave jer se ubistva dešavaju ne samo u Srbiji i Crnoj Gori, već i širom Evrope“, priča Medić.

Da će sukob biti toliko krvav moglo se, kaže, naslutiti iz pozicioniranja drugih kriminalnih grupa u podzemlju.

"To je rat koji je doveo do toga da su sve kriminalne grupe u Srbiji i u Crnoj Gori pozicioniraju, neki dobrovoljno, neki ne baš dobrovoljno. Morali su da stanu na stranu jednog od ta dva klana i kada se ta kriminalna scena na taj način podelila bilo je nekako izvesno da će taj rat potrajati i da će biti poprilično krvav“, navodi Medić.

Saša Đorđević iz Globalne inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, koja je godinama pratila i analizirala ovaj sukob, ukazuje da glavni razlog za početak rasta jeste nestanak tovara kokaina, ali da postoji i dublji razlog.

“Dubinski razlog je sama struktura odnosno kontrola nad tržištem kokaina s obzirom na to da su ove grupe specijalizovane za šverc kokaina iz Latinske Amerike ka Evropi i Australiji. Iza toga stoje veoma velike cifre jer npr. jedan kilogram kokaina u Kolumbiji košta između 3.000 i 4.000 dolara, u Evropi oko 30-40 hiljada dolara“, ukazuje naš sagovornik.

Ubijeni kriminalci, očevi, braća, kumovi

Tokom deset godina obračuna ubijeno je više od 60 pripadnika oba klana - kriminalaca, ali i advokata, članova porodica, slučajnih prolaznika. Obračun škaljarskog i kavačkog klana tokom godina poprimio je odlike krvne osvete.

“Osim tih finansijskih momenata, mislim na krijumčarenje kokaina, postojao je još jedan momenat koji je dodatno zakomplikovao sve, a to je da su u ovom sukobu stradali i ljudi koji su bili članovi porodica pripadnika tih klanova, tako da je to sve dalo novu dimenziju ovom ratu“, podseća Veljko Medić.

Podseća i da je jedan pripadnik škaljarskog klana ubijen u zatvoru. Na njega je pucano iz snajpera. To je bio jedan od indikatora da su obe strane spremne na sve.

“Kada pogledate kolike su pare u igri i koliko su nekadašnji bliski prijatelji i saradnici zaratili, bilo jasno da to neće tako lako da se zaustavi. Imali smo zemunski klan koji je bio prilično surov u likvidaciji svojih protivnika, ali kad pogledate broj ljudi koji je stradao u ovom obračunu, to je dovoljan pokazatelj da vidite da je ovo bilo prilično surovo. I broj ljudi i način na koji su ubijani. Vidimo sada kroz suđenja kako su se surovo obračunavali sa svojim protivnicima, u smislu da su ih kasapili, mleli“, podseća Veljko Medić.

Hapšenja, potrage i novi obračuni

U međuvremenu, deo kriminalaca završio je u zatvoru, vođa škaljarskog klana je ubijen, a za vođom suparničke grupe i dalje se traga. Radoje Zvicer, koji slovi za vođu kavačkog klana, nalazi se na poternicama više zemalja i na listi je 50 najtraženijih begunaca u Evropi.

Protiv vođa ogranka u Srbiji Marka Miljkovića i Veljka Belivuka, uhapšenih u akciji u februaru 2021. godine, u Beogradu se vodi postupak.

Ipak, upućeni ukazuju da se obračunima ne nazire kraj.

"U pitanju je veliki profit i ni jedan ni drugi klan nisu uspeli da elimišu protivnike u potpunosti. Postoje i neke pravne začkoljice kao na primer u Crnoj Gori ako npr. pojedinac koji je učestvovao u krijumčarenju kokaina ne dobije pravosudnu presudu u roku od tri godine, on se pušta iz pritvora“, navodi Đorđević.

Poslednje ubistvo koje se vezuje za rat pripadnika kavačkog i škaljarskog klana dogodilo se pre mesec dana u Podgorici. U dvojicu Cetinjana ispaljeno je više od 30 metaka. Obojica su izašla iz pritvora u proteklih godinu dana zbog nedonošenja prvostepene presude.

Početak sudskog procesa očekuje se za pripadnike kavačkog klana koji su, prema informacijama srpske policije, pripremali ubistvo Luke Bojovića, koji je pre dve godine izašao iz španskog zatvora posle odležane kazne.