Kad se dogodi saobraćajna nesreća – šta treba da uradimo ako smo učesnici ili svedoci

Ranije je pronalazak vinovnika teške saobraćajne nesreće bio prilično mukotrpan posao, kaže Damir Okanović, advokat koji ima značajno iskustvo u slučajevima saobraćajnih nesreća.

Navodi da su problemi nastajali ukoliko policija nema očevice koji će saopštiti bitne detalje – broj registarske tablice, boje, marke automobila i slično.

"U poslednje vreme je praktično nemoguće sakriti se posle teške saobraćajne nesreće", objašnjava Okanović.

Navodi da postoje tri faktora koja su promenila situaciju – mobilna telefonija, kamere za video-nadzor i biološki trag odnosno DNK.

"Kada to uvežete, praktično je nemoguće da se ne rekonstruiše vaše kretanje i samo je pitanje trenutka kada će vas pronaći", kaže gost Beogradske hronike.

Zakon obavezuje da se ukaže pomoć posle saobraćajne nesreće

Damir Okanović objašnjava da u slučaju bekstva s lica mesta, javnost i nadležni organi gledaju drugačijim očima počinioca – iako to nije otežavajuća okolnost u pravnom postupku, na sudu utiče na odluku.

"Imamo (krivično) delo koje se zove Ostavljanje bez pomoći lica povređenog u saobraćenoj nezgodi. To je inače krivično delo – nečinjenjem. Dakle, prosto ništa ne preduzmete da biste pomogli licu, niti pozovete hitnu pomoć, niti izađete da ukažete pomoć, već lice prosto ostavite bez pomoći", navodi Okanović.

Smatra da ne treba zanemariti da ukoliko se pobegne s lica mesta, onda osiguranje, kada isplati štetu svima koji su oštećeni u saobraćajnoj nezgodi, stiče pravo da to naplati od počinioca.

"Imate slučajeve u praksi gde su ljudi koji su pobegli s lica mesta dobili toliku cifru od osiguranja da plate nazad, da su morali da prodaju kuću, da prodaju automobil, da prodaju sve što imaju i do kraja života da im skidaju pola od plate, odnosno od penzije, zbog toga što su pobegli s lica mesta", podelio je iskustvo advokat Damir Okanović.

Apeluje da ljudi ne beže sa lica mesta.

"Dužnost onoga koji izazove saobraćajnu nesreću ili učestvuje u saobraćajnoj nesreći je da ostane na licu mesta, da pruži pomoć povređenima ili da zove hitnu pomoć. Dakle, to je pre svega jedna moralna ljudska obaveza, a svakako i obaveza koja je propisana zakonom", kaže Okanović.

"Halo, hitna pomoć..."

Postoje problemi sa linijom 194 koja bi trebalo da bude korak do pomoći, kaže gost Hronike.

"U praksi se neretko dešava da vi zovite sa lokacije koja pripada jednoj opštini, a vama se javi hitna pomoć u nekoj drugoj opštini – pošto je kod nas hitna pomoć organizovana po opštinskom principu", objašnjava Okanović.

Navodi da na teritoriji Srbije imamo 151 službu hitne medicinske pomoći.

"I onda se dešava šta? Dobijete hitnu pomoć sa teritorije druge opštine, a onda vam oni kažu – e, znate šta, vi ste pogrešili, vi zovite sada ovu drugu hitnu pomoć, ali nemojte da opet okrenete 194 – dobićete nas, nego ajde zapišite 0-3-8-5-7-4-2-1-7, lokal 32", objašnjava situaciju Okanović.

Tvrdi da nije dobro da osoba koja je u stanju šoka i pod emotivnim nabojem, treba da pamti pa da ukucava drugi broj telefona.

"Takav sistem hitne pomoći je možda bio prihvatljiv za drugu polovinu 20. veka, ali u 21. veku to zaista ne bi trebalo tako da funkcioniše", navodi za RTS.

Radi se na jedinstvenom broju za hitne situacije – 112

Okanović kaže da Srbija još nema jedinstven broj za hitne situacije, dodavši da se o broju 112 dugo govori.

Na sistemu 112 se radi, Ministarstvo unutrašnjih poslova rukovodi tim projektom, ali mislim da mnogo toga možemo da uradimo pre nego što 112 zaživi, tvrdi gost RTS-a.

"Valjda je normalno da taj ko je primio poziv, bez obzira na to što nije nadležan, primi poziv, pozove drugu nadležnu službu i javi im da izađu na lice mesta ili da se uradi nešto što postoji već 40 godina, da prosledite poziv", kaže Okanović.

Smatra da Ministarstvo zdravlja u novom mandatu mora da posveti pažnju reformi sistema.

Okanović objašnjava da je 2021. godine bio učesnik sveobuhvatne analize sistema delovanja hitnih službi nakon saobraćajne nezgode i da su podaci analize zaista zabrinjavajući.

"Čak 78 opština u Srbiji uopšte nema Službu hitne medicinske pomoći, već na lice mesta izlaze dežurni lekari, s tim što imate opštine gde dežurni lekar neće da izađe na lice mesta, već šalju samo vozače i tehničare", istakao je probleme.

Navodi da postoje opštine gde na teren izlaze samo vozači.

"Imate u određenim domovima zdravlja princip rada da dežurni lekar neće da izađe na saobraćenu nezgodu dok mu ne dođe kolega koji će da ga zameni", navodi advokat.

Zbog takvih sitaucija umesto da vam hitna pomoć dođe u roku od nekih osam minuta, što bi bilo prihvatljivo, čeka se po 45 minuta ili sat vremena, objašnjava Okanović.