Procene psihijatara ko može da dobije oružje - zašto nedostaju psiholozi

U Srbiji je 2016. godine registrovano više od pola miliona ljudi koji imaju legalno oružje. Ukupan broj komada vatrenog oružja takođe registrovanih je veći od 600.000 i to su podaci od pre nekoliko godina. Tačan broj komada vatrenog oružja nije moguće utvrditi. O procedurama za dobijanje dozvole za oružje govorile su za RTS psihijatrica Olivera Mladenović, psihološkinja Tanja Ignjatović i Jelena Lakičević iz MUP-a.

Olivera Mladenović je gostujući u Beogradskoj hronici RTS-a izjavila da kada je reč o domovima zdravlja gde se vrše procene ljudi koji traže dozvolu za oružje vreme koje psihijatri imaju je veoma kratko i svodi se na maksimum 10 do 15 minuta, često i kraće.

"Psihijatri koriste standardne metode, koje i inače koriste: uzimanje anamnestičkih podataka, opservacija ponašanja, intervju, procena mentalnog stanja. Zavisno od iskustava i znanja nekada pokušavaju da isprovociraju reakcije, ali većina psihijatara se slaže da to nije dovoljno pouzdano, iako je pravilnik koji predviđa šta su ograničenja zdravstvene sposobnosti veoma dobro napravljen, ali je kolegama i meni nemoguće da u tako kratkom roku napravimo dobru procenu", napominje Mladenovićeva.

Navodi da su psiholozi isključeni iz tima za procenu.

"Nekada smo ih imali, a psihološka procena je neophodna. Neophodni su zbog procene karakternih crta, jer imaju instrumente kojima mogu mnogo bolje da procene ponašanje ljudi nego psihijatri. Psihologa ima, ali su zakonskom regulativom isključeni trenutno iz procene i neophodno ih je vratiti", naglašava Mladenovićeva.

Jelena Lakičević ističe da MUP vrši provere, one su detaljne i pribavlja se zdravstveno uverenje.

"Svaki podnosilac zahteva za nabavljanje oružja mora da bude zdravstveno sposoban, ne može da bude kažnjen za određena krivična dela, kao i za određene prekršaje iz Zakona o javnom redu i miru i Zakona o oružju i municiji. Proverava se ispunjenost prostorno-tehničkih uslova na adresi prebivališta. Ta provera se vrši neposrednim opažanjem, policijski službenik izlazi na teren i proverava da li ima sef, kasu ili orman koji se zaključava i ne može biti dostupan trećim licima. Vrši se i bezbednosna procena kandidata za oružje ili već vlasnika. Neko ko ponašanjem može da ugrozi nekoga, red i mir ne bi mogao da dobije nabavku", navodi Lakičevićeva.

Dodaje da na svaku prijavu bilo kakvog događaja koji ima bilo kakve elemente zloupotreba oružja, MUP oduzima oružje i pokreće se postupak.

Tanja Ignjatović napominje da je posedovanje oružja uvek visoki rizik za ubistvo.

"U ovoj godini je svake nedelje po jedna žena najmanje ubijena, mislimo da bi kriterijumi morali da budu još stroži. Morali bi da obuhvate isključenje ne samo onih koji su krivično ili prekršajno kažnjeni, nego i onih protiv kojih se vodi istraga, onih koji imaju hitne mere, produžene hitne mere. Predložili smo i kraći rok za proveru ne na pet, nego na dve godine. Predložili smo izmene i u informisanju - obavezno informisati izabranog lekara i punoletne članove porodice da je nekome dato oružje u legalni posed", napominje Ignjatovićeva.

Kaže da žene kada imaju problem sa nasiljem, kada njihovi partneri imaju oružje, a posebno lovci, prijavljuju da se dečaci od 12, 13 ili 14 godina vode u lov i u streljane.

"Čak i uz pratnju odrasle osobe dečaci ne bi trebalo da učestvuju u tako rizičnim situacijama, posebno imajući u vidu i njihovu nezrelost razvojnu i psihološku", zaključuje Ignjatovićeva.