Tužilac od Apelacionog suda traži maksimalne kazne za ubistvo Ćuruvije, okrivljeni oslobađajuću presudu

Radomir Marković je u svojim završnim rečima tvrdio da iskazi Milorada Ulemeka Legije i braće Aleksandara i Miloša Simovića ne mogu da budu dokaz u postupku jer nisu imali neposredna saznanja o ubistvu.

Naveo je da je Ulemek promenio svoj iskaz koji je dao u predistražnom postupku i na suđenju rekao da ne zna ko je ubio Ćuruviju.

Marković je istakao da je pripadnik zemunskog klana Miladin Suvajdžić svojevremeno rekao da iza ubistva Ćuruvije stoji upravo ovaj klan, što je, kako je kazao, Suvajdžić čuo od Mileta Lukovića Kuma.

Okrivljeni je osporavao i iskaze braće Aleksandra i Miloša Simovića, tvrdeći da su kontradiktorni.

Takođe, kako je istakao Marković, tužilac u optužnici nije naveo naručioca ubistva.

Marković je od suda zatražio oslobađajuću presudu naglašavajući da tužilac tokom postupka nije dokazao krivicu četvorice okrivljenih.

Okrviljeni Milan Radonjić je takođe tražio oslobađajuću presudu i ostao pri svojim navodima iz žalbe na prvostepenu presudu, detaljno objašnjavajući zbog čega on smatra da dokazi izneti tokom celokupnog suđenja ne potkrepljuju navode optužnice. 

Radonjić je na kraju svih završnih reči rekao Veću da ga je sramota što stoji ispred njih i priča o tom ubistvu. 

I okrivljeni Ratko Romić tvrdi da nije učesvovao u ubistvu Ćuruvije, navodeći da nije udario Branku Prpu u glavu kao što je opisano u optužnici. Romić je naglasio da iz dokaza proizilazi da su on i Miroslav Kurak pričali telefonom tog dana u vreme ubistva, te je dodao da to nema smisla ako su zajedno tada učesvovali u ubistvu.

Ponovio je da nije učesvovao u krivičnom delu koje mu se stavlja na teret, što je kako je kazao, jasno ukoliko se nepristrasno sagledaju  svi dokazi.

Apelacioni sud će doneti presudu u narednom periodu i objaviti je na sajtu suda.

Tužilac od Apelacionog suda traži maksimalne kazne optuženima

Prethodno je tužilac na današnjem suđenju tražio da se okrivljeni osude na kazne zatvora od po 40 godina, dok su branioci tražili oslobađajuće presude za svoje branjenike.

Sud je doneo rešenje da otvori pretres na predlog Tužilaštva za organizovani kriminal, okrivljenih i njihovih branilaca, nakon što je razmatrao njihove  žalbe na drugu prvostepenu presdudu.

Romić i Kurak prvostepeno osuđeni kao saizvršioci u ubistvu

Drugom prvostepenom presudom Specijalnog suda, zbog podstrekavanja na ubistvo su na iste kazne od po 30 godina zatvora osuđeni tadašnji šef DB-a Radomir Marković i šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, dok su kao saizvršioci u ubistvu na po 20 godina zatvora osuđeni bivši operativac beogradskog centra Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava DB-a Miroslav Kurak, koji je u bekstvu, pa mu je presuda izrečena u odsustvu.

Prvu prvostepenu presudu, kojom su bili osuđeni na iste kazne zatvora, Apelacioni sud je ukinuo i naložio da se ponovi suđenje, zbog prekoračenja optužnice uvođenjem u slučaj NN lica, koje se ne pominje u optužnici.

U optužnici se tvrdi da je Ćuruviju ubio Kurak, a da mu je saučesnik bio Romić, koji je, navodno, drškom pištolja udario u glavu Ćuruvijinu prijateljicu Branku Prpu. Njih su na to, prema optužnici, podstakli Marković i Radonjić.

Tužilaštvo tvrdi da je motiv za ubistvo bilo Ćuruvijino istupanje u domaćoj i stranoj javnosti, kao i njegova kritika tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića i njegove supruge Mirjane Marković.

Ćuruvija je praćen sve do ubistva, a naročito intenzivno je praćeno njegovo kretanje 10. i 11. aprila 1999. godine, kada je, prema optužnici, on likvidiran u haustoru zgrade u Svetogorskoj ulici, gde je živeo.

Ubijen je između 16:39 i 16:45, dok je sa njim u društvu bila njegova prijateljica i očevidac ubistva Branka Prpa u dvorštu ispred ulaza u zgradu, gde su se nalazile prostorije marketinške službe "Dnevnog telegrafa". Prpa od početka postupka tvrdi da optužene ne prepoznaje kao izvršioce ubistva.