Nekadašnji komandir OVK Saljih Mustafa osuđen na 26 godina zatvora

Mustafa je oglašen krivim za proizvoljno lišavanje slobode, mučenje i ubistvo, dok je oslobođen od optužbi za krivično delo surovo postupanje.

Nekadašnji komandir OVK je 2020. godine prvi sproveden u haški pritvor.

Mustafa je pripadnik organizacije Pokreta za nacionalno oslobođenje od 1988. godine, pod vođstvom Afrima Žitije, Fahrija Fazlije i Fadilja Vate.

U avgustu 1997. godine, nakon odslužene zatvorske kazne, Mustafa je bio angažovan u organizovanju i razmeštanju OVK u regionu Prištine, Obilića, Gnjilana, Vitine i Kamenice, prenose prištinski mediji.

Od gerilskih jedinica OVK do savetnika premijera Čekua 

Vodio je gerilske jedinice OVK pod imenom gerila "BIA" do uspostavljanja operativnih područja "Lab" i "Karadak".

Mustafa je bio saučesnik Bahrija Fazlija, Agrona Rahmanija, Ilira Konjuševcija i Raifa Kelje, Fatmira Humolija, Ise Kastratija i mnogih drugih pripadnika OVK.

Bio je šef obaveštajnog odeljenja Kosovskog zaštitnog korpusa, zatim obaveštajni savetnik premijera Agima Čekua.

Za krivično delo proizvoljno lišavanje slobode Saljih Mustafa je osuđen na kaznu zatvora od 10 godina, za krivično delo mučenje na kaznu zatvora od 22 godine i za krivično delo ubistvo na 25 godina zatvora, te mu je veće izreklo jedinstvenu kaznu zatvora od 26 godina.

Takođe, Mustafi se u izrečenu kaznu zatvora uračunava vreme provedeno u haškom pritvoru, gde je posle hapšenja, prebačen u septembru 2020.

Obrazloženje presude 

Predsedavajuća sudija je tokom obrazloženja presude podsetila da je tokom suđenja salušano više svedoka, koji su pričali o  traumatičnim događajima na imanju Zlaš, kao i da je u postupku učestvovalo osam žrtava.

Veće je cenilo iskaze žrtava jer su bili puni detalja, emocija, a svedočenja su se međusobno potkrepljivala u celini. Sudija je istakla da to nije bio slučaj kod svedoka odbrane koji su iskazali prijateljske i rodbinske veze sa osuđenim, te je veće krajnje oprezno razmatralo njihove iskaze. 

Zaključak veća je da je najmanje šest osoba bilo lišeno slobode u logoru koji je bio pod kontrolom bezbednosno-informativne agencije OVK, a čiji je jedini komandir bio Mustafa.

Naime, sudija je kazala da su zatvorenici držani u bednim uslovima, da su spavali u štali, da nisu imali dovoljno hrane i vode, a ukoliko bi tražili vodu, pripadnici agencije su mokrili po njima. 

Zatim je navela da su zatvorenici živeli u konstantnom strahu, jer su ih izvodili jednog po jednog i svirepo ih prebijali, palili im kožu, zlostavljali ih elektrošokovima, a u nekim slučajevima ih prebijali dok ne izgube svest, a ostali zatvorenici su slušali njihova zapomaganja.

Sudija je zatim rekla da je ustanovljeno da pripadnici posle napuštanja logora na imanju u selu Zlatiš, nisu oslobodili dva zatvorenika. Prema njenim rečima, to nije bilo slučajno jer se radilo o dvojici zatvorenika koji su bili najviše prebijani, dok je jedan od njih ostavljen na rubu smrti bez medicinske pomoći, i on je kasnije pronađen mrtav.

Uzrok smrti tog zarobljenika je teško zlostavljanje, uskraćivanje medicinske pomoći i ranjavanje iz vatrenog oružja, na šta je sudija rekla da se prva dva razloga mogu pripisati pripadnicima agencije, dok se ne može utvrditi da li su ubijenog ranili oni ili srpski vojnici. 

Panel je zaključio da je Mustafa lično mučio dvojicu zatvorenika, dajući primer ostalim članovima agencije kako treba da postupaju, naređujući im da zlostavljaju zatvorenike.

Sve žrtve - kosovski Albanci 

Pri odmeravanju kazne veće je od otežavajućih okolnosti uzelo u obzir težinu krivičnih dela, surovost pri izvršenju, posebno jer je jedna žrtva imala samo 18 godina, dok sud nije pridao veliki značaj ličnim prilikama okrivljenog. 

Sve žrtve su kosovski Albanci, od kojih su neki dobrovoljno stupili u službu OVK, jer su "snažno verovali u borbu Kosova za nezavisnost", navodi se u saopštenju Specijalizovanog tužilaštva.

Mustafa je prisustvovao izricanju kazne, a na pojavljivanju pred sudom negirao je krivicu po svim tačkama optužnice Specijalizovanog tužilaštva.