Gazda Jezda na slobodi

Vlasnik nekadašnje piramidalne štedionice "Jugoskandik" Jezdimir Vasiljević osuđen je na pet godina zatvora, ali pošto je to vreme već proveo u pritvoru pušten je danas na slobodu. Vasiljević je osuđen na osnovu optužbe da je sa saradnicima početkom devedesetih oštetio građane Srbije za više desetina miliona nemačkih maraka.

Sudija Višeg suda u Beogradu Slađana Marković proglasila je krivim i nekadašnjeg direktora Banke privatne privrede Crne Gore Milorada Vukotića, koji je, takođe, osuđen na pet godina zatvora.

Vasiljevićevog zeta i šefa trezora Dragana Antonijevića, poslovnog savetnika Ljubivoja Šundića i advokata Stevana Protića, sud je oslobodio optužbe.

Gazda Jezdi je ukinut pritvor, a u kaznu će mu biti uračunato vreme koje je proveo u pritvoru.

Vasiljević je po izlasku rekao novinarima da će se žaliti na sudsku presudu, istovremeno optuživši sudskog veštaka Radomira Bijelića da je falsifikovao priznanice iz kojih se vidi da je on navodno primio 28 miliona maraka.

"Suđen sam po zakonu iz 1996. iako je slučaj iz 1993. godine. Tražio sam na uvid i veštačenje priznanica zbog kojih sam držan u zatvoru, a za koje odgovorno tvrdim da ih je falsifikovao sudski veštak Radomir Bijelić", istakao je Vasiljević.

Vasiljević je rekao da sud nije dozvolio uvid u te priznanice, niti njihovo veštačenje, već, kako tvrdi, "samo je rekla (sudija Slađana Marković) da mene i Micka (Milorad Vukotić) smatra krivim".

"U žalbenom postupku pitaću gde su te priznanice da sam navodno uzeo pare. A zašto niko ko je uzeo naftu iz Crne Gore nije proganjan", upitao je Vasiljević.

Na pitanje novinara kako se oseća po izlasku na slobodu Vasiljević je ostao bez reči.

"Ne mogu da kažem, nije svejedno, skoro pet godina je prošlo", kazao je Vasiljević i poručio da štedionica "Jugoskandik" nije bila piramidalna već "trgovačka firma".

Vukotićev advokat: Sud nije nadležan

Advokat Vojislav Vukotić, branilac prvooptuženog u slučaju štedionice "Jugoskandik" Milorada Vukotića, rekao je da će uložiti žalbu na presudu svom klijentu i tvrdi da Viši sud u Beogradu nije ni bio nadležan u slučaju njegovog klijenta.

Vukotić je izjavio novinarima da ga čudi presuda, jer nema nikakvog utemeljenja u izvedenim dokazima.

"Radnje koje mu se stavljaju na teret izvršene su na teritoriji Crne Gore i ni u jednom slučaju ovaj sud, naročito posle razdvajanja Srbije i Crne Gore, nije bio nadležan da mu sudi u ovom postupku", istakao je Vukotić.

Prema njegovim rečima, nekadašnji predsednik Banke privatne privrede Crne Gore Milorad Vukotić nije u bekstvu, nalazi na svojoj kućnoj adresi i nikada nije ni bio u pritvoru.

"U Crnoj Gori se ne vodi postupak protiv njega. Naprotiv, oni su tamo u tužilaštvu imali prijavu protiv njega, odbacili je i rekli da tu nema krivičnog dela. Možda je to jedan od razloga zašto mu se sudi u Srbiji", ocenio je Vukotić.

Advokat je dodao da je odbrana smatra da se u slučaju Vukotića radi o "prigrabljenoj nadležnosti", upitavši kako je moguće da mu sude u Srbiji u odsustvu, pogotovo što je Vukotić državljanin Crne Gore.

Na pitanje novinara da li će Vukotić služiti kaznu, advokat je istakao da sve zavisi od toga da li između Srbije i Crne Gore postoji sporazum gde će se izdržavati kazna sa čim, kako kaže, trenutno nije upoznat.

"Uložiću žalbu i verujem da ta presuda neće opstati", poručio je Vukotić.

Hronologija slučaja

Jezdimir Vasiljević, poznat i kao Gazda Jezda, doveden je u sud iz Centralnog zatvora u kojem se nalazi od 26. marta 2010. godine jer je dva puta bežao iz zemlje.

Prvi put 1993. godine, nakon kraha štedionice, ali je 2000. godine uhapšen na beogradskom aerodromu "Nikola Tesla".

Tokom višegodišnjeg suđenja, Vasiljević je ponovo iz Srbije pobegao 2006. godine, zbog čega mu je propalo i jemstvo od oko milion evra hipoteke na kući na Dedinju, koju je za njega založio prijatelj.

Uhapšen je 2009. godine u Holandiji, odakle je marta 2010. godine izručen Srbiji i od tada se nalazi u Centralnom zatvoru u Beogradu.

Početkom devedesetih, hiljade ljudi širom Srbije ulagale su novac u "Jugoskandik" kako bi uz visoke kamate izvukli veliki profit za kratko vreme. Mnogi su prodavali nekretnine, vozila i dragocenosti da bi novac uložili u štedionicu, ali su brzo nakon njenog kraha ostali "praznih šaka".

Tačna šteta koja je naneta građanima Srbije nije utvrđena, ali približne procene stručnjaka govore da je reč o iznosu od oko 94 miliona maraka.