Svedoci: VRS nije terorisala Sarajevo

Dvojica bivših oficira Vojske Republike Srpske negirala su pred Haškim tribunalom, kao svedoci odbrane Radovana Karadžića, navod optužnice da je VRS tokom rata u BiH neselektivnim granatiranjem i snajperisanjem terorisala stanovništvo Sarajeva.

Tadašnji pukovnik i komandant pešadijskog bataljona razmeštenog oko Sarajeva Blagoje Kovačević je izjavio da ni on ni drugi srpski oficiri nisu imali nameru, niti naređenje da terorišu stanovništvo Sarajeva.

I Kovačević i drugi svedok Dušan Škrba, komandant artiljerije Sarajevske brigade VRS, tvrdili su da je VRS samo branila svoje položaje i sprečavala proboj Armija BiH iz grada, kao i da je vatru otvarala isključivlo kada su životi vojnika i civila bili ugroženi.

Nasuprot tome, po njihovim iskazima, Armija BiH je, radi izazivanja međunarodne intervencije, vatrom iz okoline zaštićenih civilnih objekata u Sarajevu provocirala VRS da uzvrati i prouzrokuje civilne žrtve. Kovačević je naglasio i da je otvaranje vatre iz njihove blizine te objekte učinilo "legitimnim vojnim ciljevima".

Isti svedok je izjavio i da u njegovim jedinicama, suprotno navodu optužnice, "nije bilo obučenih snajperista".

Dok ga je unakrsno ispitivala tužiteljka Kerolin Edžerton, Kovačević, koji je sada general Oružanih snaga BiH, potvrdio je da je u Sarajevu bilo civilnih žrtava, ali je tvrdio da nije imao nikakvih informacija o učinku vatre VRS na ciljeve u gradu, osim onog što je video na televiziji.

"U blizini linija razdvajanja i na samim linijama živeli su civili. Svako dejstvo u gradu će izazvati civilne žrtve", rekao je svedok, nakon što mu je tužiteljka predočila dokaze o ubijanju civila, uključujući žene i decu.

Navodeći kao primer da je Armija BiH pucala iz pokretnih minobacača iz okoline bolnice i drugih civilnih objekata u Sarajevu, svedok je rekao da je "to rađeno namerno da se izazove pogibija civila i to prikaže kao terorisanje civila.

Izjava svedoka Škrbe u odbranu Karadžića bila je gotovo identična. Škrba je negirao da je u avgustu 1995. njegova jedinica mogla ispaliti minobacačku granatu na pijacu Markale, koja je ubila i ranila desetine građana, zato što su svi minobacači od 120 milimetara u to vreme bili pod kontrolom Unprofora.

Svedok je tvrdio i da nikada nije pucao na bolnice na Marijin Dvoru i na Koševu, iako je iz njihove blizine Armija BiH otvarala vatru. Danas započeto unakrsno ispitivanje Škrbe, tužioci će nastaviti u ponedeljak, 22. oktobra.

Bivši predsednik RS optužen je i za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština; progon Muslimana i Hrvata širom BiH i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95. godine.