Biomasa, velika šansa

Posle najava o zatvaranju nuklearki, Evropska unija i finansijski podstiče razvoj obnovljive energije i energetske efikasnosti. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo kaže da će se to videti već krajem meseca, u predlogu budžeta.

Od jednog posečenog drveta ostane 20 odsto neiskorišćene drvne mase. Nije zanemarljiv ni poljoprivredni otpad koji uglavnom završi na deponijama ili u rekama. Šteta je dvostruka - zagađuje se okolina, a veliki energetski potencijal propada.

"Procene kažu da je to 2,7 miliona tona ekvivalentne nafte. Taj podatak nam odmah govori koliko bi nafte sa tim potecijalom biomase zamenili, a ima i procena koje govore da je on i veći", kaže Dragoslava Stojiljković, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu.

Da može, primer su Beogradske elektrane - devet kotlova već tri godine greju stanove na pelet i briket. Ugalj su kažu bez dodatnih ulaganja zamenili biomasom. Najveća dobit je smanjenje štetnih gasova.

"To najbolje mogu da potvrde stanari, naši korisnici koji žive u neposrednoj blizini takvih kotlarnica. Bukvalno smo imali primere da grejna sezona počne, a oni kažu da ne vide  da toplana radi, ne vidi se dim, a u stanovima je toplo", kaže Radmilo Savić, izvršni direktor Beogradskih elektrana.

Zamena gasa biomasom za sada je neisplativa, jer zahteva investicije. Ali to je idealna alternativa za osam srpskih toplana koje rade na mazut. Posao otežava to što i pored Akcionog plana još nema državnih standarda i subvencija za biomasu.

Pomoćnik ministra infrastrukture i energetike Miloš Banjac kaže da je novim Zakonom o energetici predviđeno je da se stimulacije za toplotnu energiju svedu na nivo lokalnih samouprava.

Ipak, u zemlji je već otvoreno nekoliko fabrika koje proizvode pelet, briket i biogorivo.

"Šteta je što 90 odsto od onoga što se proizvede ode na inostrano tržište kroz izvoz, jer je bolja cena, a mali procenat se koristi u zemlji, skoro jedine za sada koriste Beogradske elektrane", rekao je Radmilo Savić.

Evropske zemlje koriste biomasu već tri decenije i to je sve unosniji posao.

"Imamo primere iz Švedske da se biomasa transportuje na udaljenosti od 500 kilometara. U pitanju su velika postrojenja gde tako nešto može da se ekonomski opravda da takvi projekti i stvarno funkcionišu", kaže profesorka Stojiljković.

Evropska unija planira da do 2030. godine obezbedi 45 odsto energije iz obnovljivih izvora i da za 40 odsto smanji emisiju ugljendioksida.