Prehrambena kriza

U februaru su indeksi cena hrane u svetu porasli 2,2 odsto. To je najviše u poslednje dve decenije, od kada Ujedinjene nacije prate rast cena hrane. Glavni uzroci su prirodne katastrofe, konflikti, povećanje azijske tražnje, špekulacije na tržištu.

"Cene su i dalje na istorijskom maksimumu. Na žalost u februaru su još više skočile tako da su, bez obzira na to da li se obračunavaju na realnim osnovama ili su korigovane u skladu sa inflacijom, dostigle novi rekord", rekao je Abdulreza Abasijan iz Organizacije UN za hranu i poljoprivredu.

Skok cena hrane najviše pogađa stanovništvo u Africi i Aziji, koje živi ispod linije siromaštva, sa manje od dva dolara dnevno. Njih je u svetu milijardu 200 miliona.

"Važno je da oni najranjiviji budu zaštićeni, a ne da se proizvodi subvencionišu. Bitno je da države dobro ciljanim merama pomognu najsiromašnije", kaže Karolin Etkinson iz Međunarodnog monetarnog fonda.

Sve veća upotreba kukuruza, ječma i drugih žitarica u proizvodnji biogoriva dodatno je podstakla rast cena hrane.

"Kada su cene nafte visoke povećava se i proizvodnja biogoriva, a to podrazumeva upotrebu prehrambenih useva. To se dogodilo 2007. i 2008. godine, što je bio jedan od glavnih faktora koji je uticao na rast cena hrane", kaže Abasijan.

Ujedinjene nacije očekuju da će zbog prošlogodišnjeg pada svetske proizvodnje pšenice i rastuće tražnje, zalihe žitarica u svetu ove godine biti naglo smanjene. Ako se nešto hitno ne preduzme, nestašica hrane i njeno poskupljenje mogli bi da izazovu novu svetsku prehrambenu krizu.