Neiskorišćena izvozna šansa

Domaći izvoz agrarnih proizvoda dostigao je prošle godine 2,2 milijarde dolara, najviše zahvaljujući drastičnom skoku cena prehrambenih proizvoda na svetskom tržištu, usled nepovoljnih vremenskih prilika.

Trgovcima se više isplati da izvezu sve što mogu nego da prodaju na domaćem tržištu. To su, kako tvrde stručnjaci, glavni razlozi što je izvoz poljoprivrede prošle godine zabeležio rast od 15 procenata u odnosu na 2009. godinu.

Ministar poljoprivrede Saša Dragin ističe da je suficit za proteklu godinu najveći u istoriji zemlje i da iznosi 1,2 milijarde dolara.

Analitičari upozoravaju da su, uprkos povećanju cena hrane na svetskoj pijaci, naši izvozni rezultati, najblaže rečeno, skromni.

Agrarni analitičar Goran Živkov napominje da sa izvozom od 464 dolara po hektaru srpski seljak na poslednjem mestu u Evropi. "Rast izvoza od 20 odsto mnogo je manji u odnosu na onaj koji ostvaruju druge zemlje", naglašava Živkov.

Bez većeg ulaganja u proizvodnju teško je očekivati povećanje izvoza poljoprivrednih dobara. Za to je potrebna i pomoć države, napominju stručnjaci i upozoravaju da je vlada iz budžeta izdvojila svega 2,6 odsto za agrar. Tako je naš seljak pre dve godine iz državne kase dobio u proseku 27, hrvatski 99, mađarski paor čak 233 evra.

Vojislav Stanković iz Privredne komore Srbije ističe da, u uslovima ograničenih sredstava za fininasiranje agrarne proizvodnje, treba težiti da u budžetu poljoprivreda ima udeo oko deset odsto.

Dodatna devizna sredstva od poljoprivrede, zemlje Unije ostvaruju i zahvaljujući razvijenijoj prerađivačkoj industriji, pa umesto sirovina izvoze gotove prehrambene proizvode.

Srpska prerađivačka industrija teško dolazi do povoljnih kredita za ulaganja u opremu, što joj smanjuje konkurentnost. Zbog toga i dalje u skoro simboličnim količinama izvozimo proizvode od voća, povrća, vino, mesne i druge prerađevine.