Kriza stigla na Kipar

Ekonomija Kipra uglavnom se zasniva na turizmu i drugim uslužnim delatnostima, a ljudi se, radi štednje, najlakše odriču putovanja, pa je tako kriza vremenom stigla i na to ostrvo.

Kiprani su, međutim, uz Portugalce, Norvežane i Šveđane, retki optimisti u Evropskoj uniji. U nedavnoj anketi jedino su stanovnici te četiri zemlje rekli da će 2010. godina biti bolja nego prethodne.

Ostrvo u Mediteranu sa 340 sunčanih dana mnogi stranci biraju kao mesto za odmor, a britanskim penzionerima je, zbog manjih troškova života i bolje klime, omiljeno i kao mesto za život.

Od uslužnih delatnosti zemlja ostvaruje čak tri četvrtine bruto domaćeg proizvoda.

Prošle godine broj turista bio je za deset odsto manji od uobičajenog i Kipar se u jednom trenutku našao u recesiji.

Nikad nije bilo teže naći posao, a manjak u budžetu skočio je na 5,4 odsto. Država razmatra da ga smanji povećanjem poreza i smanjenjem plata u javnom sektoru.

Jedna prodavačica u Nikoziji kaže da se sve promenilo. Prema njenim rečima sve je poskupelo, ljudi se ne usuđuju da troše previše novca, a kad kupuju, biraju jeftinije stvari, a otvoreno je mnogo prodavnica sa kineskom robom.

Tržipte nekretnina u kolapsu 

Promet na tržištu nekretnina je prepolovljen, jer malo kome na pamet padaju tako krupna ulaganja.

To je izazvalo pad cena nekretnina. Neke građevinske kompanije ih rasprodaju tek da povrate uloženi kapital.

Direktor prodaje u građevinskoj kompaniji "Braća Jakovu" Andros Androniku kaže da su cene u jednom trenutku posle ulaska u Evropsku uniju postale nerealno visoke. "Došlo je do veštačkog rasta cena, rekao bih da je bilo i pohlepe među trgovcima nekretninama", ocenjuje Androniku.

Severni deo ostrva koji se, posle turske okupacije pre 36 godina, jednostrano proglasio za Tursku republiku severni Kipar, ekonomski je u zaostatku za južnim delom naseljenim Grcima koji je u Evropskoj uniji.

Stranci se ustežu da ulažu u nepriznatu zemlju, pre svega zbog nesređenih imovinskih pitanja. Zato su kiparski Turci većinom za ujedinjenje ostrva.

Obnovljeni pregovori o ujedinjenju ušli su u treću godinu, ali, iako se lideri dve kiparske zajednice sastaju gotovo jednom nedeljno ni na čijoj zemlji pod kontrolom Ujedinjenih nacija, cilj nije ništa bliži.

Pitanja upravljanja mogućom zajedničkom državom, prava raseljinih lica i prisustvo 30.000 turskih vojnika, još su nepremostiva.