Havarija na Janafu ozbiljnija nego što se očekivalo – Banjac otkriva koliko Srbija može bez novih isporuka nafte

Kompanija NIS zatražila je od Vlade Srbije u tehničkom mandatu da joj, zbog privremenog prekida dopremanja sirove nafte naftovodom Janaf nakon oštećenja cevovoda, omoguće korišćenje sirove nafte iz državnih rezervi, kao i dizela iz operativnih rezervi.

Stručnjak za energetiku, profesor Miloš Banjac sa Mašinskog fakulteta u Beogradu ističe da bi Rafinerija u Pančevu, uprkos prekidu dopremanja sirove nafte preko Janafa, mogla da nastavi proizvodnju oslanjajući se na postojeće rezerve.

Podseća da je NIS, prilikom prethodnog prekida snabdevanja zbog sankcija, imao rezerve za oko mesec dana redovne proizvodnje naftnih derivata.

"Naravno, oslonićemo se na ove rezerve koje su spomenute. Taj period će moći verovatno da se produži i za još nekoliko nedelja", navodi Banjac.

Ističe da je havarija na Janafu, prema prvim informacijama, trebalo da bude otklonjena za dva dana, ali da prekid transporta traje već nedelju dana.

"Situacija, neću da kažem da je postala ozbiljna, ali očigledno se nešto dešava više i da je kvar ozbiljniji nego što je u prvom trenutku izgledalo", ocenjuje Banjac.

Očekuje da će Janaf uskoro otkloniti kvar, uz napomenu da bi, u zavisnosti od ugovornih obaveza, neisporučivanje nafte moglo da povuče i određene penale.

Rezerve mogu da premoste dva do tri meseca

Banjac navodi da Srbija, prema dostupnim podacima, raspolaže rezervama nafte za oko 60 dana. Objašnjava da Janaf snabdeva NIS sa oko 80 odsto nafte, dok preostalih 20 odsto potiče iz domaće proizvodnje.

Ističe i da NIS snabdeva oko 70 odsto tržišta Srbije, dok se preostalih 30 odsto naftnih derivata obezbeđuje iz uvoza.

"Uz ove domaće rezerve, mogli bismo dva-tri meseca svakako da premostimo taj period, ali to nije, naravno, rešenje. Mi treba da rešimo problem NIS-a, problem gasa, pa čak i problem električne energije", upozorava Banjac.

Na pitanje šta bi se dogodilo ukoliko bi Rafinerija u Pančevu prestala da radi, kaže da bi to izazvalo velike probleme, ali da ne veruje u takav scenario.

"Neko vreme, naravno, i tako možemo da funkcionišemo, ali to nije održivo rešenje", poručuje Banjac.

"Malo verovatno da će MOL preuzeti NIS do 11. decembra"

Govoreći o pregovorima MOL-a i ruskih vlasnika NIS-a, Banjac ocenjuje da je malo verovatno da će kupoprodaja biti završena do 11. decembra, kada ističu operativne licence NIS-a i Janafa.

"Pre svega, ni OFAK nije dao dozvolu za kupoprodaju. Ovo su i dalje neke pripremne radnje, znači da se vidi korak dalje u kom pravcu to ide. Dakle, ne verujem da će se to desiti tako brzo", ističe Banjac.

Ipak, očekuje novo produženje licence, jer su pregovori o vlasničkoj strukturi u toku.

"Ali isto tako verujem, pošto imaju dozvolu za pregovaranje, da ćemo dobiti još neko produženje", kaže Banjac.

"Znamo da sada treba da se formira nova Vlada. Svakako bi i američka strana, a i ruska strana trebalo da daju neki grejs period i toj novoj Vladi, da se malo snađe i da vidi u kom pravcu će da ide. Prosto, logično bi bilo da se ne vrši nekakav pritisak na novu Vladu da to rešava", dodaje Banjac.

Smatra da ruska strana nema veliki ekonomski interes da proda NIS, budući da bi sredstva od prodaje bila deponovana na račun sa kojeg ne bi mogla odmah da ih koristi.

Naglašava da je dugo verovao da mi imamo neki dogovor sa ruskom stranom.

"Ovo je igra za velike igrače, za velikim stolom, nemojte da vi budete tu sa nama, da budete neka naša slaba tačka, nego mi ćemo to da ispregovaramo u obostranom interesu i da dođemo do kraja pregovora. Pretpostavljam da su oni imali nameru da zadrže NIS u svom vlasništvu. Kako vreme odmiče, vidimo da mi baš nismo dobro informisani šta se tu dešava. Tako da pretpostavljam da će Gasprom i dalje insistirati da zadrži vlasništvo, a da je MOL svakako zainteresovan da ga kupi", navodi Banjac.

Ocenjuje da bi promena vlasničke strukture mogla da obezbedi stabilno snabdevanje, kao i da opstanak Rafinerije u Pančevu ne bi bio doveden u pitanje ukoliko bi je preuzeo MOL.

Pad cene nafte ne znači i jeftinije gorivo

Komentarišući pad cene nafte tipa brent sa 115 na oko 95,5 dolara po barelu, Banjac ocenjuje da su na to uticali pregovori i smanjivanje tenzija na Bliskom istoku. Međutim, ne očekuje da će se pad cene sirove nafte uskoro odraziti i na cene goriva u Srbiji.

"Mi imamo problem sa NIS-om i dok god nama država, u stvari Vlada, diktira kolika će biti cena, dakle, nije to više tržišna cena, nego već dve godine je to cena koju određuje Vlada", objašnjava Banjac.

Dodaje da država promenama akciza reguliše prihode od prodaje naftnih derivata i da očekuje nastavak takve prakse dok se ne reši situacija sa NIS-om.

"Vlada je smanjila tu akcizu. Međutim, ona je i dalje skoro 100 dinara, znači na cenu od 220-210 derivata nafte, ona zahvata skoro 100 dinara od toga. Tako da, sa ovim regulacijama, odnosno smanjenjem i povećanjem te akcize, ona reguliše da ima dobar priliv novca u budžet. Tako će verovatno i da se nastavi", objašnjava Banjac.

Loša hidrološka situacija – Srbija u oktobru uvozila četvrtinu potrebne struje

Poseban problem, prema rečima Banjca, predstavlja proizvodnja električne energije, pre svega zbog niskog vodostaja Dunava i smanjenog rada hidroelektrana.

"U oktobru mi smo četvrtinu potrebe električne energije zadovoljavali kupovinom. I trenutno Dunav proizvodi 40 odsto od projektovane proizvodnje, ali nije to problem, nego problem je što je to 15 odsto od njegovog maksimalnog kapaciteta", navodi Banjac.

Upozorava da će smanjena proizvodnja hidroelektrana usloviti dodatni uvoz struje, što predstavlja veliki trošak.

Problem, međutim, ne vidi samo u nepovoljnim vremenskim prilikama, već i u nedovoljnoj proizvodnji termoelektrana, uvozu uglja i sporom razvoju novih energetskih kapaciteta.

"Termosektor je, čini mi se, podbacio iz našeg lošeg odnosa prema ugljenokopima, termoelektranama. Dakle, očigledno da i taj sektor ne proizvodi onoliko koliko bi trebalo i koliko bi mogao. Uvozimo ugalj iz Indonezije, što je onako vrlo neobično", ističe Banjac.

Posebno ukazuje na kašnjenje izgradnje reverzibilne hidroelektrane "Bistrica", koja je, prema ranijim planovima, već trebalo da bude završena.

"Od zemlje koja je nekad izvozila električnu energiju, sada smo zemlja koja mora da uvozi", naglašava Banjac.

Ipak, ističe da na evropskom tržištu za sada ima dovoljno električne energije i da Srbija raspolaže dobrim interkonektivnim vezama, zbog čega ne očekuje probleme u samom uvozu.

Skladišta gasa puna, ali cena novog ugovora ostaje pitanje

Kada je reč o snabdevanju prirodnim gasom, Banjac navodi da su, prema zvaničnim informacijama, domaća skladišta popunjena. Toplo vreme, kako objašnjava, smanjuje potrošnju gasa u toplanama, što trenutno olakšava situaciju.

Podseća, međutim, da ugovor o snabdevanju ruskim gasom ističe krajem godine i da će nova Vlada morati da pregovara o njegovom produžetku.

"Ruska strana je zainteresovana da proda gas. Ja verujem da će ona to rado i da proda. Sada je pitanje po kojoj ceni", ističe Banjac.

Zaključuje da je ukupna energetska situacija u Srbiji složena i da zahteva brzo reagovanje nadležnih institucija.

"Mora da se što pre formira i Vlada i Ministarstvo energetike da počne da se bavi energetikom. Spomenuli smo, i naftni sektor je problematičan i gasni sektor je pod znakom pitanja i elektrosektor ne proizvodi dovoljno električne energije", poručuje Banjac.