Novi stub energetske bezbednosti – Isailovićeva: Sunce i vetar nam niko ne može oduzeti

Direktorka Udruženja obnovljivi izvori energije Danijela Isailović rekla je za RTS da su nafta i gas resursi pod kontrolom određenih tržišta, dok su sunce i vetar dostupni svima i predstavljaju pravac u kojem svet treba da ide, ono što vam niko ne može uzeti ili odneti. Svaka vetroturbina, vetroelektrana, kao i drugi obnovljivi izvori energije, nisu samo put ka dekarbonizaciji, već su i novi stub energetske bezbednosti i nezavisnosti, kaže Isailovićeva dodajući da Srbija ima dobre potencijale za obnovljivu energiju koji nisu dovoljno iskorišćeni.

Нови стуб енергетске безбедности – Исаиловићева: Сунце и ветар нам нико не може одузети

Cena barela jutros premašuje 106 dolara. Analize ukazuju da je rat na Bliskom istoku umanjio proizvodnju nafte u tom području gotovo 60 posto. Međunarodna agencija za energetiku procenjuje – "naftno-gasna" kriza trajno smanjuje upotrebu fosilnih goriva i akcenat stavlja na obnovljive izvore i nuklearnu energiju.

Najnoviji podaci pokazuju da je prošle godine čak 75 odsto svih novih elektrana u svetu bilo iz sektora obnovljivih izvora, dok preostalih 25 odsto čine nuklearna energija, gas, ugalj i nafta. Direktorka Udruženja obnovljivi izvori energije Danijela Isailović ističe da je reč o ohrabrujućim trendovima na globalnom nivou.

"Gotovo većina novih kapaciteta potiče iz obnovljivih izvora energije. Dominantan je bio solar, dok je Kina država koja se u potpunosti okrenula ka obnovljivim izvorima energije“, navodi Isailovićeva.

Prema njenim rečima, od ukupno instaliranih oko 800 gigavata novih kapaciteta, gotovo 500 gigavata izgrađeno je u Kini, uključujući 317 gigavata solarnih i 180 gigavata vetro-kapaciteta.

Izveštaj takođe ukazuje na rast globalne potrošnje električne energije, ali i na ubrzan razvoj elektromobilnosti.

“Broj električnih automobila premašio je 20 miliona, a u Kini čine gotovo 50 odsto tržišta“, ističe Isailovićeva.

Iako pojedini analitičari smatraju da bi aktuelna energetska kriza mogla da uspori investicije u obnovljive izvore, sagovornica RTS-a ukazuje na suprotan trend.

"Najčešće se priča o onome čega nema ili od čega zavisite. Nafta i gas su resursi pod kontrolom određenih tržišta, dok su sunce i vetar dostupni svima i predstavljaju pravac kojim svet treba da ide“, kaže Isailovićeva.

Energetska tranzicija

Ipak, energetska tranzicija ne odvija se jednakom brzinom u svim zemljama

"Paradoksalno je što kod nas brojni projekti stoje uprkos tome što su nam potrebni novi kapaciteti. Ako želite intenzivniji privredni rast, morate imati više energije“, upozorava Isailovićeva.

Kada je reč o energetskom miksu, udeo obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije u Evropskoj uniji iznosi 47,3 odsto, dok je u Srbiji oko 35 procenata, a na globalnom nivou oko 34 odsto.

U Srbiji su do sada sprovedena dva kruga aukcija za obnovljive izvore energije. Prema rečima Isailovićeve, svi projekti iz prvog kruga u velikoj meri su realizovani.

"Vetroelektrana Pupin ima upotrebnu dozvolu, Čibuk 2 je u probnom radu, dok se projekat Crni vrh privodi kraju“, navodi Isailovićeva, dodajući da pojedini projekti iz drugog kruga još nisu započeli izgradnju.

Zašto neki projekti kasne

Govoreći o razlozima kašnjenja, ističe da ključni problem često nije u dozvolama, već u finansiranju i realizaciji.

"Kada dođete do faze ulaganja od preko sto miliona evra, tada se vidi ko su zaista ozbiljni investitori“, naglašava Isailovićeva.

U Srbiji trenutno postoji osam vetroparkova ukupne snage 824 megavata, dok solarne elektrane imaju nešto više od 400 megavata instalirane snage, uključujući i tzv. prosumere – građane i privredu koji proizvode sopstvenu energiju.

"Potencijal Srbije je veliki, što potvrđuje i više od 12 gigavata zahteva za priključenje na mrežu. Problem je što taj potencijal još nije dovoljno iskorišćen“, ocenjuje Isailovićeva.