Energetska efikasnost kao novi izvor energije – Srbija unapređuje sistem energetskog menadžmenta

Srbija intenzivno radi na novim pravcima snabdevanja naftom i gasom, ali sve značajnije mesto u energetskoj politici dobija i energetska efikasnost, koja se sve češće opisuje kao novi izvor energije. U toku je više projekata usmerenih na unapređenje energetske efikasnosti domaćinstava, stambenih zgrada i javnih objekata.

Jedan od ključnih projekata sprovodi Ministarstvo rudarstva i energetike u saradnji sa Mašinskim fakultetom u Beogradu, uz finansijsku podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Globalnog fonda za zaštitu životne sredine (GEF). 

Cilj projekta je unapređenje sistema energetskog menadžmenta i povećanje investicija u energetsku efikasnost javnih zgrada u Srbiji.

Profesor Mašinskog fakulteta Miloš Banjac, izvršni rukovodilac projekta, rekao je za RTS da je sistem energetskog menadžmenta u Srbiji uspostavljen još 2012. godine, donošenjem zakona o energetskoj efikasnosti. 

"Tada su postavljeni temelji ovog sistema, ali je bilo potrebno da prođe 12 godina da ga kompletiramo. Sistem je složen, ali i veoma napredan", naveo je Banjac.

Prema njegovim rečima, projekat je doprineo unapređenju informacionog sistema energetskog menadžmenta, koji predstavlja jedan od ključnih alata za praćenje potrošnje i ušteda energije, kao i razvoju obuka za novu kategoriju stručnjaka – energetske savetnike.

Energetski menadžeri i savetnici – različite uloge, zajednički cilj

Srbija trenutno ima oko 260 licenciranih energetskih menadžera, raspoređenih u industriji, sektoru zgradarstva i javnom sektoru. Njihov zadatak je da prate potrošnju energije i predlažu mere energetske efikasnosti.

"Energetski savetnici, za razliku od menadžera, rade detaljne energetske preglede, primenjuju propisanu metodologiju, definišu konkretne i kompleksnije mere i izračunavaju energetske i finansijske uštede", objasnio je Banjac.

I jedni i drugi moraju da poseduju licencu, koja se stiče nakon završenih obuka i položenog ispita.

Obuke se sprovode na Mašinskom fakultetu u Beogradu, po programu koji je odobrilo Ministarstvo rudarstva i energetike, dok konačne licence izdaje resorno ministarstvo.

Iako zakon propisuje da svaka lokalna samouprava sa više od 20.000 stanovnika mora da ima energetskog menadžera, ta obaveza još nije u potpunosti ispunjena.

„Trenutno imamo 67 jedinica lokalne samouprave sa imenovanim energetskim menadžerima, dok je još oko 20 opština u obavezi da ih imenuju“, navodi Banjac.

Informacioni sistem – ključni alat za praćenje ušteda

Informacioni sistem energetskog menadžmenta predstavlja centralnu bazu podataka u okviru Ministarstva rudarstva i energetike, kojoj se pristupa putem interneta.

Energetski menadžeri su u obavezi da u sistem unose podatke o potrošnji energije i sprovedenim merama.

"Ranije se sve unosilo ručno. Danas, u većini gradova, podaci o potrošnji električne energije u javnim zgradama stižu automatski, na primer direktno od EPS snabdevanja“, kaže Banjac.

U sistemu se trenutno prati potrošnja energije za oko 11.000 objekata, a tokom projekta uneto je više od 200 novih zgrada. Planirano je da se detaljni energetski pregledi urade za 56 zgrada centralne vlasti.

Uštede veće od 40 odsto

Prema analizama, mere energetske efikasnosti donose značajne rezultate.

"Tamo gde se mere sprovode, uštede su preko 40 odsto. Tamo gde se ne sprovode, potrošnja ostaje ista ili čak raste", ističe Banjac.

Slični rezultati postižu se i u domaćinstvima, posebno kod objekata koji su bili u lošem energetskom stanju.

"Sanacija omotača zgrade, zamena prozora i vrata i ugradnja termoizolacije donose uštede od 40 do 45 odsto, što je u uslovima energetske neizvesnosti izuzetno važno", naglašava profesor Mašinskog fakulteta. 

Saveti građanima

Banjac podseća da građani mogu da se obrate energetskim menadžerima u svojim opštinama za savete, kao i da prate konkurse Ministarstva za energetsku sanaciju objekata.

"Budite pažljivi sa potrošnjom električne energije, toplane nas snabdevaju, nemojte nepotrebno rasipati toplotu, ne otvarajte prozore, pa na taj način regulišite temperaturu vazduha, nego jednostavno koristite ono što imate na raspolaganju.", poručio je Banjac.