Profesor Lukić: Za investicione fondove NIS može da bude čista premija

Ruski "Lukoil" prodao je imovinu u inostranstvu – švedskom "Gunvoru", čiji je vlasnik milijarder Torbjern Terkvist, potvrdila je centrala kompanije u Moskvi. Time i "Lukoil Srbija" dobija novog vlasnika.

Sa druge strane, NIS saopštava da je u prvih devet meseci ove godine kompanija zabeležila gubitak od oko 300 miliona dinara, ali je i u uslovima sankcija – sačuvana stabilnost snabdevanja.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Velimir Lukić rekao je za RTS da gubitak NIS-a govori o tome da se plaća danak nepovoljnim uslovima poslovanja i ustalasanom poslovnom okruženju.

"NIS je poslovao u prva tri kvartala sa slabim rezultatima, ali su rezultati izuzetni ako ih posmatramo u svetlu svih okolnosti svetskih sila koje su se gotovo okomile na NIS. U poslednjem trećem kvartalu ostvario je dobitak od 3,3 milijarde dinara što nije bilo dovoljno da pokrije gubitak iz drugog kvartala od 5,1 milijardu dinara“, napomenuo je Lukić.

Ono što se dešava sa NIS-om u poslednje vreme može da bude posledica činjenice da se taj gubitak NIS-a iz 2. kvartala nije prelio u 3. kvartal i da je NIS oporavio svoje poslovanje što ne ide na ruku tome šta se očekuje i kako sankcije treba da deluju protiv njega, dodaje profesor Lukić.

Investicioni fondovi kao rešenje za NIS

Za NIS se traži održivo rešenje. Govoreći o investicionim fondovima, Lukić kaže da postoji mnogo klasa investicionih fondova u svetu, ali da su interesantni hedž-fondovi koji su spremni da preuzmu više rizika nego konvencionalne finansijske institucije.

Prema njegovim rečima, njihova osnovna delatnost je da pronalaze kompanije čija je vrednost potcenjena, da ih kroz reorganizovanje podignu, povećaju njihovu vrednost i posle nekoliko godina prodaju sa dobitkom, zaradom.

"NIS je iz tog ugla za njih čista premija, dobijaju kompaniju sa dobro razrađenim biznisom, sa dominantnom pozicijom na tržištu, oni se u ovoj situaciji sami nude kao rešenje, jer u tome vide put do lake zarade“, ističe Lukić.

Stezanja obruča oko najvećih ruskih naftnih kompanija 

Sve dok je nafta tekla Janafom, finansijsko urušavanje kompanije nije bilo na horizontu, napominje.

"Sada dolazi do sinhronizovanog stezanja obruča oko najvećih ruskih naftnih kompanija koje su do sada bile izuzete od sankcija, kao što je 'Rosnjeft', zatim 'Lukoil'. U istom problemu je Bugarska, čija jedina rafinerija se nalazi u vlasništvu 'Lukoila'. Na nekim indijskim kompanijama kao Mital grupa takođe steže obruč, Indija se optužuje da prerađuje rusku naftu. Indija prerađuje dnevno ruske nafte 1,7 miliona barela. Jedan sinhronizovani pokušaj da se pretnjom sekundarnim sankcijama i udarom na najveće ruske naftne kompanije napravi dodatna šteta ruskoj ekonomiji“, podvukao je gost Dnevnika.

Najbolji partner za NIS – troslojno pitanje

Odgovarajući na pitanje koji je najbolji partner za NIS, Lukić kaže da je pitanje troslojno.

"Možemo da ga posmatramo kao najboljeg partnera za 'Gasprom', trenutnog vlasnika – najbolji partner za 'Gasprom' je privatni ruski kapital, kao što je bilo prenos na kompaniju 'Intelidžens'", naveo je on.

Iz ugla Srbije, šta je najbolje za državu i građane – Lukić ističe da je to bilo koja kompanija koja će obezbediti preradu nafte i uredno snabdevanje naftnim derivatima.

"Iz ugla onih koji uvode sankcije je neka kompanija koja je bliska njima, registrovana u nekoj od zapadnih zemalja", navodi Lukić.

O "Lukoilu"

"Lukoil" je objavio da je prodao imovinu inostranstvu.

"Švedski partner je zapravo i kiparski partner. Osnovan je u Nikoziji zajedno sa ruskim građaninom 2000. godine. Ima dve rafinerije u Holandiji i Nemačkoj, prisutna je u zapadnim zemljama, ne trguje više ruskom naftom, intenzivno je trgovala ranije. Ona je idealan foto-robot neke kompanije koja treba da preuzme neke od supsidijara ruskih velikih naftnih kompanija“, rekao je profesor.

Istraživanje ruskog uticaja na novog vlasnika je u fokusu što se tiče OFAK-a, istraživaće veze, kontakte, transakcije, dobavljače, kupce.

OFAK je dao samo privremenu licencu, nije oslobodio "Lukoil", rekao je da će "Lukoilovi" subsidijari da budu skinuti, objašnjava Lukić.

Dve pozitivne strane

Ako "Lukoil" bude skinut, dalje navodi, odnosno supsidijari u Evropi, jer "Lukoil" kao centrala nije skinut, nalazi se pod američkim sankcijama, biće rasterećenje u pogledu toga kakva će biti sudbina 112 benzinskih pumpi.

Lukić kaže da vidi dve pozitivne strane.

"Poslovni partneri se neće plašiti sekundarnih sankcija, zbog toga što sarađuju sa 'Lukoilom', a drugo sada se vidi da se 'Lukoil' pojavljuje kao neko održivo rešenje možda i za NIS", zaključio je Velimir Lukić.