Mali: Intenzivni pregovori o NIS-u, očekujem dobro rešenje i novo odlaganje sankcija

Ministar Siniša Mali se nada da će biti novog odlaganja sankcija NIS-u.

"Pregovori su veoma intenzivni, između ruske strane, američke administracije, kao i naše vlade", rekao je Mali.

Odgovarajući na pitanje da li o novom odlaganju Mali je rekao da očekuje da ćemo vrlo brzo naći rešenje. Rok ističe 28. aprila.

Nije jednostavna situacija, ocenjuje ministar Mali.

Ipak, naglašava da je činjenica da je NIS dva puta dobio produženje roka što, kako kaže, dovoljno govori u prilog tome da sve tri strane imaju dobru volju da se nađe dobro rešenje.

Kompanija NIS podnela je u novi zahtev Ministarstvu finansija Sjedinjenih Američkih Država za izdavanje posebne licence kojom se odlaže puna primena sankcija, kao i da je cilj da se kompaniji omogući neometan operativni rad i posle 28. aprila, što je rok predviđen licencom izdatom 28. marta ove godine.

Kako je saopšteno iz te kompanije, u narednom periodu, uprkos kompleksnim okolnostima, kompanija NIS ostaće posvećena nastavku stabilnog snabdevanja domaćeg tržišta svim vrstama naftnih derivata i očuvanju socijalne stabilnosti zaposlenih.

Kompanija NIS podsetila je da je 14. marta Ministarstvu finansija SAD podnela i zahtev za uklanjanje sa SDN liste (Specially Designated Nationals).

"Fundamenti srpske ekonomije i dalje čvrsti"

Prvi potpredsednik vlade je izjavio u Vašingtonu posle sastanaka sa renomiranim rejting agencijama, da su fundamenti srpske ekonomije uprkos međunarodnim tenzijama i situaciji sa američkim carinama u svetu, ali i blokadama u zemlji, i dalje stabilni i čvrsti.

Mali je posle sastanaka sa agencijom "Standard and Poor's", koja je prošle godine Srbiji dodelila investicioni rejting, kao i agencijama  "Moody's" i "Fitch Ratings", u okviru učešća na prolećnom zasedanju MMF i SB, rekao da Srbija nastavlja da pobeđuje u onome u čemu nikada nije pobeđivala, u ekonomiji, ali da je važno da se život u Srbiji što pre vrati u normalu.

"Ovo godišnje prolećno zasedanje Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke je u senci globalnih tenzija, pogotovo tarifa, odnosno carina od strane američke administracije i prema Kini, prema Evropskoj uniji, prema skoro svim zemljama sveta, tu su i nastavak rata u Ukrajini i tenzije na Bliskom Istoku. Dakle, sve negativni faktori i izazovi koji definitivno utiču na stabilnost i na prognozu rasta svetske ekonomije, nije čudo da vidite da je Međunarodni monetarni fond snizio stopu rasta svetske ekonomije za ovu godinu, Evropske unije takođe, a tu je i naša Srbija", rekao je Mali.

Istakao je da će Srbija sa 3,5 odsto projektovanog rasta od MMF ove godine i dalje biti među top tri ekonomije u Evropi sa najvećim rastom.

On je dodao da Srbija ima veoma nizak udeo javnog duga u BDP-u od 43,9 odsto, dok je prosek evrozone skoro 88-89 odsto.

Naveo je da Srbija ima više od četiri milijarde evra na računu u ovom trenutku.

"Dakle, sve su to bufferu, rezerve koje imamo ukoliko se kriza nastavi da možemo da reagujemo", istakao je Mali.

Izrazio je nadu da će se svi, kako je rekao, prizvati pameti, jer sve što se dešava u Srbiji u ovom trenutku, na neki način, direktno ili indirektno, utiče na perspektivu rasta naše zemlje.

"Utiče i na planirano povećanje penzija, plata, na našu stabilnost i što duže to bude trajalo, to će biti veći problem. Dakle, u ovom trenutku fundamenti su tu, to je dobro i dalje ćemo rasti brže od drugih, ali oprez je neophodan i to je ono na čemu insistira Međunarodni monetarni fond", rekao je Mali.

Mali je rekao i da Srbija već nedeljama radi sa američkom administracijom na temi carina koje se tiču Srbije, jer se srpska metodologija ne poklapa sa američkom.

"Život u Srbiji što pre da se vrati u normalu"

Ministar Mali je rekao i da su povećane plate u javnom sektoru, osam odsto za sve, a 11 odsto u prosveti od 1. januara ove godine kao i još pet odsto bilo od 1. marta.

"Penzije su rasle 10,9 odsto, minimalna zarada 13,7 odsto od 1. januara, dakle raste nam životni standard, nikada veće plate i penzije nismo imali, veoma je važno samo, još jedanput ponavljam, da se ljudi prizovu pameti, da vratimo decu u škole, da vratimo studente na univerzitete, da ljudima omogućimo da normalno žive i rade, da normalno na kraju krajeva i troše, kako bismo i dalje ostali jedna od tri najbrže rastuće ekonomije u Evropi", rekao je ministar finansija.