Prva sredstva iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan Srbija dobija narednih dana

Evropska komisija je najavila da će Srbiji uskoro uplatiti prvu tranšu od 111 miliona evra iz Plana rasta EU. Reč je o predfinansiranju u visini od sadam odsto ukupnog iznosa od 1,583 milijarde evra koliko je u planu opredeljeno za Srbiju.

"Imamo uveravanja da bi predfinansiranje moglo da bude isplaćeno do kraja ove nedelje. Jedan od razloga moje posete je da utvrdimo precizne rokove", izjavila je u Briselu Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije.

Predfinansiranje se uplaćuje automatski na početku primene plana, nakon što se obave proceduralne pripreme, uključujući i usvajanje bilateralnih sporazuma sa EU u Skupštini Srbije.

Ostatak sredstava funkcioniše po principu: prvo reforme, pa onda novac. Tek kada Evropska komisija utvrdi da su dogovorene mere sprovedene, odgovarajući budžet će biti uplaćen u predviđenom roku.

Kad je reč o sredstvima koja se dobijaju nakon sprovođenja dogovorenih reformi, Srbija je u zakašnjenju. Od sedam reformskih koraka planiranih do kraja 2024. godine, Srbija je sprovela četiri, o čemu je izvestila Evropsku komisiju 14. marta.

Na osnovu toga će za prvu fazu reformi, umesto predviđenjih 112 miliona evra Srbija iz Plana rasta moći da povuče najviše 67 miliona evra, a ostatak kada i ako se sprovedu i preostale mere.

Produžen rok za prvu fazu

Rok za sprovođenje prve faze reformi je produžen sa decembra 2024. na februar 2025, ali u tom periodu nisu sprovedene mere koje se odnose na izmene Zakona o elektronskim medijima, Zakona o informisanju i usvajanje Zakona o javnom servisu.

Nisu sprovedene ni mere koje se odnose na reviziju biračkog spiska u skladu sa preporukama Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), kao ni izbor novog saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Ovo su mere čije sprovođenje očekuju i zemlje članice EU, da bi nova rasprava o otvaranju pregovaračkog klastera 3 uopšte mogla da se ponovo nađe na dnevnom redu.

S druge strane, Srbija je sprovela mere usklađivanja sa viznom politikom EU, tako što je za četiri zemlje uvela vizni režim. U izveštaju Evropskoj komisiji Vlada je navela i da je sprovela dogovorene mere kao što su usvajanje strategije i akcionog plana za borbu protiv korupcije u 2025. godini, usvajanje uredbe o sigurnosti 5G mreže u skladu sa EU standardima, kao i predviđene mere u oblasti energetike.

Rok za proveru dogovorenih mera

Evropska komisija ima rok od tri meseca za proveru sprovedenosti dogovorenih mera i uplatu predviđenih iznosa. Pravila plana predviđaju maksimalni rok od dve godine za primenu mera iz 2024. godine i godinu dana za reforme u 2025. i 2026. godini. Sredstva koja ne budu povučena u tom periodu mogla bi da budu trajno izgubljena ili preusmerena na druge zemlje.

Da bi povukla opredeljeni novac, Srbija će morati da sprovede ukupno 98 mera navedenih u Reformskoj agendi u četiri ključne oblasti: poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora, zelena i digitalna tranzicija, ljudski kapital i vladavina prava.

U 2025. godini, Srbija bi mogla da povuče 428 miliona evra, od toga 122 miliona bespovratno, za mere kao što su jačanje kapaciteta transportne mreže gasa u oblasti energetike ili puna primena preporuka ODIHR-a i izmena izbornih zakona.

U 2026. je predviđeno 516 miliona evra, a u 2027. godini Srbija može da računa na 529 miliona iz plana rasta, navodi se u dokumentima reformske agende Srbije.

Među preduslovima za korišćenje fondova je poštovanje demokratskih mehanizama i princip vladavine prava.

U slučaju Beograda i Prištine, dodatni preduslov je i "konstruktivni angažman" u dijalogu.