Oko: Indeks na kvadrat – krediti za mlade, šta se nudi i ima li nepoznanica

Prvi ugovori o stambenim kreditima iz programa podrške mlađima od 36 godina u kupovini nekretnina sa maksimalnim iznosom do 100.000 evra potpisani su u Poštanskoj štedionici pre sedam dana. Pomoćnik ministra finansija Ognjen Popović kaže da je potražnja mladih za subvencionisanim kreditima velika.

"Imamo više od 3.000 aplikacija, a podaci banke 'Poštanska štedionica' potvrđuju da je podneto 200 kredita sa potpunom dokumentacijom. Projekat je prevazišao očekivanja i očekujemo dalji rast prijava, kako se sve više banaka bude uključivalo u program", smatra Popović.

Napominje da će posle realizacije biti jasno da li će ponuda od oko 5.500 stambenih jedinica zadovoljiti potražnju.

"Tih 5.500 stambenih jedinica zadato je na osnovu prosečnih vrednosti cena nekretnina i rata kredita i u odnosu na 400 miliona evra namenjenih za ovu garantnu šemu u naredne četiri godine. Ako se nastavi ovakav trend potražnje, i program bude uspešan, apsolutno smo spremni da šemu proširimo", tvrdi pomoćnik ministra finansija.

Kada je reč o učešću stranih banaka u programu, Popović uverava da će biti uspostavljena saradnja i sa inostranim bankama.

"Već smo potpisali ugovore sa bankama Inteza, Unikredit, OTP, NLB… Očekujemo nastavak saradnje", objašnjava sagovornik.

Lapčić: Revolucionarna ideja i grebanje po površini

Vesna Lapčić, urednica portala "Sve o novcu", ističe da su pojedini ekonomski aspekti programa, poput subvencija, niske kamatne stope i revolucionarne ideje učešća u stambenom kreditu u iznosu od jedan odsto, šansa za mlade da kupe stan.

"Pod uslovom da izuzmemo politička pitanja – zašto je program iniciran tek kada su počele studentske blokade i protesti i zašto su u šemu uključene nove kategorije, koje do sada za banke nisu bile poželjni klijenti, kao što su nezaposleni. Najveći problem je bilo visoko učešće, a ono je sada nisko", kaže Lapčićeva.

Ipak, urednica portala "Sve o novcu" posmatra, kako ističe, i širi kontekst.

"U Srbiji se skoro 50 odsto mladih od 20 do 25 godina teško osamostaljuje – plaća kirije ili kupuje stanove – prema istraživanjima Eurostata. Izveštaji Beogradskog centra za ljudska prava ukazuju da čak 75 procenata mladih u zemlji ima potrebu za finansijskom podrškom, a najčešće im pomažu roditelji. Treće, između dva popisa stanovništva, od 2011. do 2022. godine, najveći gubitak stanovništva je među mladima od 20 do 24 i od 25 do 29 godina. Zbirno, to je oko 200.000 ljudi koji nisu u državi", pojašnjava Lapčićeva.

Za nju su programi poput subvencionisanih kredita za mlade potrebni, ali nedovoljni, jer, kako napominje, neće rešiti problem odliva mladih kadrova, već će samo "zagrebati po površini".

Popović: Uzrok programa nisu protesti već odliv stanovništva

Na pitanje zašto se o državnoj pomoći mladima pri kupovini stana ili kuće nije pričalo i pre društveno-političke krize koja je u Srbiji u toku od novembra 2024, Popović navodi da se na programu radi od početka prethodne godine i da bi proces počeo i da nije bilo studentskih blokada fakulteta.

"Ovakvu garantnu šemu ne možemo da smislimo preko noći. Za vreme krize izazvane koronavirusom morali smo da reagujemo brzo. Sada smo imali vremena da se pripremimo", smatra Popović.

Navodi da ideja nije nastala kao reakcija na proteste, već kao odgovor na odliv stanovništva.

"Kao ekonomista tvrdim da budućnost jedne zemlje zavisi od ljudi. Ako oni odlaze, demografija je surova, za 50 ili 100 godina nećete imati državu. Saglasan sam da ovo što sada radimo nije dovoljno, ali je u pitanju jedan program u nizu mnogih koje smo sproveli i koje planiramo da sprovedemo. Bez toga, gradili bismo kulu od peska", ilustruje pomoćnik ministra finansija.

Kredit za nezaposlene – čekajući jemca

Objašnjavajući deo programa koji se odnosi na garanciju da i nezaposleni mogu da dobiju stambeni kredit po uslovima iz garantne šeme, Popović uverava da je dovoljno da postoji kreditno sposoban jemac.

"Ideja nije da jemac garantuje za isplatu kredita svih 40 godina, već da mladim pomogne na početku, dok student ili praktikant još nije kreditno sposoban. Računamo da će korisnik kredita za šest ili deset godina početi da radi i privređuje, odnosno, da će postati kreditno sposoban", kaže Popović.

Napominje da će se pojedinačni uslovi kredita razlikovati u zavisnosti od toga u kojoj banci je podneta prijava, ali da je država postavila istu osnovu za sve.

"Banke imaju konkurenciju. Mogu da definišu svoj proizvod, na to ne možemo da utičemo. Zakon je postavio bazu i rešio ključna pitanja učešća i početnih subvencija po znatno povoljnijim uslovima od komercijalnih", zaključuje sagovornik.

Sa druge strane, Lapčić kaže da je za nju novina informacija da će nezaposleni moći da podignu kredit sa rokom otplate do 40 godina. Prema njenim izvorima, propisana starosna granica do koje će žirant jemčiti za otplatu kredita, a to je do sedamdesete godine života.

"Nejasno je da li će korisnik pisati akt o produženju roka otplate, odnosno, da li će sa bankom sastaviti potpuno nov ugovor. Onda to više nisu iste rate i krediti", naglašava sagovornica.

Šta posle šeste godine i koji su stanovi u opticaju

Kada je reč o periodu koji nastupa po prestanku državne pomoći, u sedmoj godini otplate kredita, Popović kaže da su za takve eventualne poteškoće predviđena sredstva.

"Međutim, i posle šeste godine imate kredit koji je 30 do 40 odsto jeftiniji od tržišnih uslova. Predviđamo da će pored veće rate, u sedmoj godini i plata korisnika biti veća. Rata kredita bi u svakom trenutku trebalo da iznosi između 30 i 40 odsto mesečnih primanja", ističe Popović.

Smatra da ne bi trebalo da dođe ni do zloupotreba kredita. One bi, kako kaže, bile trajno zabeležene u kreditnim biroima banaka. Napominje i da program podrazumeva samo one zgrade ili stanove koji su deo projekta finansiranja jedne banke.

"Investitor ne zavisi od toga da li će mu neko platiti 20, jedan ili 30 procenata vrednosti nekretnine. Zakon je jasan oko tipa stanova u izgradnji koji potpadaju pod ovu šemu. To su nekretnine gde imamo banku kao finansijera kroz projekte finansiranja i one zgrade kod kojih postoji izvesnost završetka radova", zaključuje Popović.

Naglašava da ne postoje limiti u vrednosti stana, ali da država na ovaj način doprinosi do cifre od 100.000 evra.