Oko: Protesti i(li) prevaziđen ekonomski model – šta koči privredu

Miša Brkić je rekao u emisiji Oko da studentski protesti i blokade ne utiču na privredni rast.

Spomenuvši podatke iz sektora turizma, da se otkazuju aranžmani, međunarodni kongresi i simpozijumi i da se pad u toj privrednoj grani procenjuje na 30-40 odsto, Brkić kaže da postoje bitniji razlozi kao što su opšta geopolitička situacija, zatvaranje ekonomija pojedinih zemalja poput SAD, rat u Ukrajini, energetska kriza.

Brkić: Pad proizvodnje u vezi sa krizom nemačke automobilske industrije

Navodi da blokade štete političkom imidžu Srbije, pa se kreditne agencije ustežu od podizanja rejtinga, ali kao mnogo već razlog za pad industrijske proizvodnje vidi u velikoj krizi automobilskog sektora u Nemačkoj zbog carina od 25 odsto koje je uveo Donald Tramp, što će se, smatra, posredno preliti na Srbiju gde se nalaze fabrike za proizvodnju auto-komponenti.

Vesna Kostić se slaže da protesti stvaraju loš imidž, ali i da odbijaju investitore.

"Čula sam da je (Stelantis) odložio uvođenje (u proizvodnju u fabriku u Kragujevcu) novog modela, i da ulažu manje od planiranog. Svaka blokada puta košta, nema besplatnog ručka, smanjuje se efikasnost privrede. Tu je i finansiranje studenata koji sede u Pionirskom parku ili onih koji blokiraju fakultete, a to ima ekonomsku cenu", ističe Kostićeva.

Nikolićeva: Direktor "Metalca" očekuje najgoru poslovnu godinu

Radojka Nikolić kaže da je vidljivo delovanje unutrašnjih i spoljnih faktora na ekonomiju.

Spomenula je svoj razgovor sa direktorom gornjomilanovačkog “Metalca” koji smatra da će 2025. biti najgora poslovna godina za to preduzeće.

Kako dodaje, preneo joj je da je razgovarao sa partnerima iz SAD gde izvoze svoje posuđe. “Pitali su ga da li je 'Metalac' zbog političke krize u mogućnosti da isporuči naručene količine, ali i da li može da preuzme polovinu tereta carina”, dodaje Nikolićeva.

Sa druge strane, prema njenim rečima, Srbija i bez blokada ima strukturne probleme u ekonomiji i privredi jer se naš model rasta koji se zasniva na direktnim stranim investicijama i javnim radovima gde učestvuje a taj model, je, napominje, stigao do svog kraja.

Brkić se nadovezao rečima da kreatori ekonomske politike nisu reagovali na vreme, a to, prema njegovim rečima, mora da se čini na dnevnom nivou.

“Model da će nemački investitori dolaziti više ne pije vodu, i novi model treba da donese okretanje ka domaćin investitorima. Drugi izvor kapitala koji nije iskorišćen je štednja građana u bankama koji iznosi 26 milijardi evra”, predlaže Brkić.

Kostićeva: Motor razvoja treba da budu mala i srednja preduzeća

Vesna Kostić kaže da se ne treba odreći stranih investicija i da su one uvek dobrodošle i dodaje da je poznato šta država treba da učini pominjući studiju Svetske banke.

“Poznato je šta država treba da radi, Svetska banka je još ranije u studiji za Srbiju navela da motor razvoja treba da budu domaća mala i srednja preduzeća”, navodi Kostićeva.

Smatra da država treba da napusti i politiku podsticaja. “To su već velike kompanije i njima više ne treba pomoć. Država više ne treba da subvencioniše već da daje poreske olakšice”, kaže Kostićeva.

Prema njenim rečima, svaka vlast još od vremena Slobodana Miloševića je izrodila svoje milionere. Kako kaže, "najstrašnije" je to što nije dat prostor sposobnijima i inovativnijima.

Kostićeva predlaže da inovativna preduzeća treba oslobađati poreza jer ona najviše utiču na rast produktivnosti.

"Strani investitori kroz dividende izvukli 4,5 milijarde evra"

Radojka Nikolić kaže da su strani ivestitori od uloženih 5,2 milijarde evra, kroz dividende, izvukli 4,5 milijardi. U Srbiji je ostalo neto oko 630 miliona evra.

Upozorava de se svaki privredni model na kraju iscrpi i da će se taj neto efekat u budućnosti doći na nulu. “Nemačke investicije su se sa jugoistočne Evrope okrenule ka SAD, Aziji, Africi”.

Kaže da privrednici traže ubrzanje dobijanja građevinskih dozvola, to je stvar inisitucija.

Kao loš primer, Vesna Kostić navodi notare i tvrdi da se kancelarija javnog beležnika ne može otvoriti dok neko iz opštine ne da dozvolu u opštini. Pošto je to vrlo lukrativno, sve se drži u zatvorenom krugu, dodaje Kostićeva.

Stav biznisa o protestima i privredni model

Miša Brkić smatra da poslovni svet ne treba da se izjašnjava o podršci protestima. Ocenjuje da time što su privrednici poslali poruku državi da institucije treba da rade svoj posao da su se indirektno složili sa studentima.

“Država se ponaša kao arbitar koji stvara dobitnike i gubitnike u biznisu i to traje i od prethodnih vlasti. Privrednici su poručili – 'dajte, sredite državu'”, dodaje Brkić.

Ističe da je Srbija zarobljena privrednim modelom iz prošlosti. “U svetu startapovi koji se npr. bave veštačkom inteligencijom za godinu dana stvore milijarde”.

O kreditnom rejtingu

Osvrnuvši se na činjenicu da je rejting agencija "Standard i Purs" dao Srbiji investicioni rejting a da "Fič" nije, Radojka Nikolić kaže da je potonji ocenjivao političke prilike.

"Fič više obraća pažnju na politički aspekt. Prvi put sam u njihovom izveštaju videla navode da je premijer podneo ostavku i da kažu da zbog toga još treba razmotriti situaciju", navodi Nikolićeva.

Kaže da zbog protesta možemo izgubiti investioni rejting "Standard i Pursa", jer biznis ne trpi neizvesnost.

Komentarišući da to što sam Ekspo 2027. košta oko 1,3 milijarde evra a na ostale projekte sa strane se troši više od 16 milijardi, Vesna Kostić smatra da je od prvobitno dobre ideje država došla u situaciju “dala baba dinar da uđe u kolo a dva da izađe”.

Brkić kaže da sve što se tiče Ekspa 2027. treba ozbiljno da se preispita.