Neobuzdano profiterstvo, nepatriotski čin – da li je Tramp naneo prvi ozbiljan strateški poraz Kinezima

Honkonški gigant "CK Hačinson", koji se bavi upravljanjem i razvojem lučkih terminala i usluga, prodao je početkom ovog meseca američkom konzorcijumu koji predvodi monstruozno bogata i politički moćna korporacija "Blekrok" svoje vlasništvo u lukama na obe strane Panamskog kanala, kao i još 199 vezova za brodove u 43 druge luke u 23 države sveta, za ukupno 22,8 milijardi dolara.

Reč je poslovnom potezu sa gotovo nesagledivim geopolitičkim posledicama, koji ozbiljno narušava primat Kine u pomorskoj logistici, otežava i poskupljuje njen izvoz, te briše teško osvojeno prisustvo kineskog kapitala u "američkom dvorištu" Panami, čiji je kanal ne samo strateški navažnije pomorsko saobraćajno grlo za SAD, već i za Kinu i druge velike ekonomije Azije, kada je u pitanju njihov izvoz na istočnu obalu SAD, u Brazil i zapadnu Afriku.

"CK Hačinson" je div u vlasništvu porodice honkonškog tajkuna devedesetšestogodišnjeg Li Kašinga, koja se, čini se, odlučila da rasproda svoj biznis u inostranstvu i uživa u stečenom bogatstvu.

Unosna kapitulacija koja šteti kineskoj državi?

Do trenutka prodaje, preduzeće "Hačison ports", u sastavu holding kompanije "CK Hačison", bilo je najveći svetski investitor u luke, kao i najveći svetski operater luka, prisutan u 53 takva pomorska uporišta u 24 države, uključujući tu i Kinu.

Predstavnici te kompanije saopštili su da su se pri prodaji rukovodili isključivo ekonomskim motivima i da su imali više ponuda, od kojih su odabrali najpovoljniju.

U to objašnjenje, mada u njemu verovatno ima dosta istine, mnogi u Kini, pa i ostatku Istočne Azije, snažno sumnjaju zbog tajminga i okolnosti prodaje, odnosno, činjenice da je ona došla neposredno nakon žestokih javnih pritisaka novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa, koji je pretio preuzimanjem Panamskog kanala i vladu Paname optuživao za previsoke brodske namete i političku naklonost prema Kini, te nakon posete novog američkog državnog sekretara (ministra spoljnih poslova) Marka Rubija prestonici Panama sitiju.

Jednostavno rečeno, mnogi politički komentatori u Istočnoj Aziji veruju da se rukovodstvo kineske (honkonške) kompanije uplašilo da bi, usled direktne vojne intervencije ili pomorske blokade SAD, fizički moglo da izgubi svoje interese u Panami – vlasnički udeo od čak 90 posto u firmi koja upravlja lukama Balboa i Kristobal na Pacifičkom, odnosno, Atlantskom okeanu (ili, preciznije rečeno, Karipskom moru).

Lični interesi i geopolitičke posledice

I bez takvog dramatičnog razvoja situacije, prosto zbog pretnji koje su dolazile s najviših instanci u Vašingtonu, konglomerat "CK Hačinson" je proteklih meseci gubio na tržišnoj vrednosti.

Nakon prodaje panamskih luka, međutim, akcije kompanije su skočile za čitavih 24 posto, pa je jasno da je porodica Kašing učinila najbolje što je mogla za sebe, pri tom se ne osvrćući na strateške geopolitičke posledice koje ta transakcija, jedna vrsta isplative ekonomske kapitulacije, ima po kinesku državu.

A ona je ne samo odjednom izgubila uporišta za izvoz u 23 zemlje sveta, odskočnu dasku za trgovinu na američkom kontinentu, već i jednu vrstu ekonomsko-političkog klina koji joj je omogućavao prisustvo u zapadnoj hemisferi, na koju geopolitičko od pravo od 19. veka polažu SAD.

Štaviše, kinesko vlasništvo je prešlo pravo u ruke najvećeg geopolitičkog takmaca, s kojim Peking vodi tihi vojni i glasni ekonomski, propagandni i kibernetski rat.

Šahovska partija svetskih sila

Otud nije čudno da su listovi bliski vladajućoj Komunističkoj partiji Kine iz Hong Konga i obližnjih gradova Makao i Guangdžou osuli paljbu po njoj optužujući je za nedostatak patriotizma, profiterstvo i kukavičluk, te komentarisali da bi privatne kompanije trebalo da slede primer države i odupru se američkom ucenjivanju i maltretiranju.

Same luke Balboa i Kristobal (prodate za 19 milijardi dolara) nisu jedine koje se nalaze u neposrednoj blizini Panamskog kanala, budući da postoje još tri, ali su vrlo značajne, jer u njih svraća gotovo 40 procenata saobraćaja koji prođe kroz tu pomorsku saobraćajnicu dugu 82 kilometra, čija je izgradnja završena 1914. godine. 

Njihova "predaja" američkom kapitalu, i to onom za koji se zna da je sposoban da menja vlade i pokreće ratove, može se smatrati prvim značajnim trijumfom Trampove administracije u ekonomsko-tehnološkom ratu sa Kinom, u velikoj geopolitičkoj igri koje te dve sile igraju na šahovskoj tabli planeta Zemlja.