Stranci brže iznose zaradu nego što povećavaju ulaganja – da li nam treba novi model rasta

Posle rekordnih više od pet milijardi evra stranih investicija prošle godine, Srbija je ovu počela ulaganjima koja su, kako kaže predsednik države, najniža u poslednjih šest godina. Uzroci se traže na različitim stranama, ali Fiskalni savet ocenjuje da je prevaziđen model u kojem su strane investicije vodeći izvor rasta i da treba da se okrenemo domaćim privrednicima.

Šta država može da uradi da bi domaći privrednici bolje radili i više ulagali – pitao je predsednik Aleksandar Vučić pre nekoliko dana domaće privrednike sposobne da ulože više stotina miliona evra godišnje. Uzrok malog priliva stranih ulaganja on vidi u domaćoj političkoj nestabilnosti i krizi zapadnih ekonomija.

Vučić je naveo da je Evropa zastala i nema visoku stopu rasta tri godine, već su neke zemlje čak i negativne, a neke su ušle u recesiju ili su minimalno pozitivne.

"Sa našim ekspanzivnim rastom mogli bismo da nastavimo samo ukoliko bismo uspeli da obezbedimo značajan priliv investicija iz drugih delova. Tu je moja kritika države, jer nismo uspeli da se dovoljno okrenemo ka Kini, Indiji i drugim azijskim tržištima", dodao je Vučić.

Od čarapa do "Majkrosofta" – šta govori struktura stranih investicija

Stručnjaci ukazuju da ne treba žaliti za investitorima koji su proizvodili čarape ili kablove, a koji su iz Srbije otišli po isteku subvencija. Zemlja koja je dostigla prosečnu platu od oko 900 evra i nezaposlenost spustila ispod devet odsto treba da se bori za investitore koji stvaraju veću dodatu vrednost.

Profesor Milorad Filipović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu ističe da su direktne strane investicije dobrodošle, pogotovo ako su one jedan stepen više u pogledu tehnologije, transfera znanja, inovativnosti.

"Nažalost, struktura stranih investicija i izvori njihovog porekla pokazuju da je u poslednjih pet godina porastao i onaj drugi deo direktnih stranih investicija u rudarstvo i građevinarstvo, dakle u nisko akumulativne, ne toliko atraktivne inovativne delatnosti", objašnjava Filipović.

Dr Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta Srbije žali što se ne priča više o "Majkrosoftu" kao ogromnoj stranoj investiciji koja je došla u Srbiju ne zbog tih subvencija, nego upravo zbog kvalitetnih kadrova koji su radili po svetu i onda svojom ličnom inicijativom doveli "Majkrosoftov" razvojni centar u Srbiju.

"On zapošljava stotinu radnika i što je još važnije, on uzdiže čitavu IT industriju u Srbiji", ističe Altiparmakov.

"Dividende koje strani investitori povlače rastu brže nego investicije"

Svakom investitoru je cilj profit, ali kada ga ostvaruje stranac - dobar deo izlazi iz zemlje, pojašnjavaju stručnjaci.

Altiparmakov ističe da su direktne strane investicije u bruto iznosu oko pet milijardi evra.

"One se kao procenat BDP-a nešto i smanjuju tokom godina kako nama raste BDP, ali dividende koje strani investitori povlače rastu daleko većom brzinom. One trenutno iznose oko tri i po milijarde evra i za očekivati je da sa tako brzim trendom povećanja dividendi da će se to izjednačiti i da će se taj pozitivni priliv od stranih investitora totalno iscrpeti", navodi Altiparmakov.