NBS zadržala referentnu kamatnu stopu od 5,75 odsto

Izvršni odbor je istakao da je referentna kamatna stopa od juna prošle godine smanjena za ukupno 75 baznih poena i da se efekti dosadašnjeg ublažavanja monetarne politike mogu očekivati i u narednom periodu.

Naglašeno je da je i pored povratka inflacije u granice cilja i nastavka njenog kretanja u okviru ovih granica, neophodno nastaviti sa sprovođenjem oprezne monetarne politike imajući u vidu neizvesnost u međunarodnom okruženju, pre svega usled izraženih geopolitičkih tenzija i fragmentacije svetskog tržišta. 

Ovakva kretanja bi mogla da utiču na globalno makroekonomsko okruženje, trgovinske tokove i lance snabdevanja, sa posledicama na inflaciju i ekonomsku aktivnost, a time i na monetarne politike centralnih banaka. 

Neizvesnost cena energenata

Opreznost monetarne politike je potrebna i s obzirom na to da nepredvidivost makroekonomskih dešavanja u međunarodnom okruženju može uticati na svetske cene energenata i drugih primarnih proizvoda, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da iako se svetska cena sirove nafte stabilizovala od sredine oktobra, zahvaljujući pre svega očekivanoj slaboj tražnji za naftom iz Kine i dobroj snabdevenosti svetskog tržišta, neizvesnost u pogledu njenog kretanja u narednom periodu i dalje je prisutna. 

Neizvesnost je prisutna i u pogledu kretanja svetske cene gasa, s obzirom da je Ukrajina zabranila protok gasa preko njene teritorije iz Rusije ka Evropskoj uniji, nakon isteka prethodnog sporazuma. 

Rekordne cene koje su pojedine prehrambene sirovine dostigle na svetskim berzama zbog suše u zemljama koje su vodeći proizvođači, kakaoa zbog suše u Zapadnoj Africi i kafe zbog suše u Brazilu, takođe izazivaju zabrinutost u pogledu svetskih cena hrane, kao i smanjena ponuda poljoprivrednih proizvoda na domaćem tržištu usled suše tokom letnjih meseci.

Inflacija u granicama cilja

Zahvaljujući efektima monetarnih mera NBS, nižoj uvoznoj inflaciji, smanjenju inflacionih očekivanja i postepenom iščezavanju efekata eksternih šokova, inflacija u Srbiji se od maja 2024. nalazi u granicama cilja, tri plus minus 1,5 odsto i u novembru je usporila na 4,3 odsto međugodišnje, gde se, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, zadržala i u decembru. 

Opadajuća putanja inflacije u 2024. godini postignuta je pre svega nižim cenama energenata i usporavanjem prehrambene inflacije, ali i smanjenjem bazne inflacije.

Očekuje se da će i bazna inflacija usporiti u narednom periodu i postepeno se približiti ukupnoj inflaciji.

Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda je u 2024. godini iznosio 3,9 odsto a time je bruto domaći proizvod za preko 18,0 odsto bio veći u odnosu na pretpandemijski nivo.