Ekonomski jaz između Evrope i Amerike – može li "stara dama" da uhvati korak sa vremenom

"Evropa hitno mora da sprovede ekonomske reforme“, upozorio je ove jeseni nekadašnji italijanski premijer i bivši predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi. 

Kakve su promene potrebne Evropi kako bi bila relevantan igrač na globalnoj sceni?

Nekada moćna privreda Evrope, koja je do pre samo 10 godina bila ravna američkoj, sada je na 65 odsto onoga što proizvedu i stvore SAD.

Profesor Milan Nedeljković rekao je da su ovakve posledice zbog više faktora, a jedan od njih je što je Evropa koristila efekte globalizacije i koristila tržišta jeftine radne snage gde je premeštala svoje fabrike.

Međutim, dodaje, Azija uči i primenjuje nove tehnologije tako da je zbog toga sada Evropa u zaostatku.

Da li je Evropa razumela lekcije

Profesor Ljubodrag Savić ističe da Evropa nije razumela lekciju iz pandemije da potpuno mora da okrene list. Međutim, ističe da to nije jednostavno, jer je SAD unitarna država koja može da donese odluku kakvu hoće.

"Evropa je 'stara dama', koja je ušla u pozne godine i ja ne vidim ništa dobro u njoj u narednim godinama. Meni je bilo simptomatično kada je Velika Britanija napustila brod, izgleda brod koji tone. Oni su znali mnogo više od nas“, naveo je Savić.

Napomenuo je da su ključne stvari u prethodnim decenijama to što je Evropa u bescenje dobijala naftu i gas i strateške sirovine, a imali su veliko rusko tržište, a sada se to sve izmaklo.

Prema njegovim rečima, globalizacija je pokazala ružno lice, ali prema Evropi, a Kinezi su značajno napredovali u proteklim decenijama.

Carine za Evropu

Istakao je da je sunovrat Evrope počeo kada je Tramp u prethodnom periodu uveo 25 odsto carine na kineski čelik i aluminijum, a time se nije zaustavio jer je uveo carine i za Evropu.

Profesor Nedeljković ja napomenuo da se ne može očekivati brza promena što se Evrope tiče.

"Velika ograničenja koja postoje kod Evrope je regulativa i to je veliko ograničenje kada želite da razvijate nove tehnologije“, kaže Nedeljković.

Manje radnih sati u Evropi nego u Americi

Ekonomski jaz između EU i SAD potvrđuje i analiza Evropskog centra za međunarodnu političku ekonomiju iz Brisela prošle godine. Tako je Italija završila iza Misisipija, najsiromašnije od 50 američkih država, Francuska je između Ajdaha i Arkanzasa, koji su 48. i 49. u SAD.

Nemačka je nešto bolje plasirana, između Oklahome i Mejna, koji su 38. i 39. u Americi.

Istina je i da Evropljani rade manje radnih sati godišnje. Poređenja radi, prosečan zaposleni u SAD radi oko 1.700 sati godišnje, u Francuskoj oko 1.500, Nemačkoj i Holandiji oko 1.400. Evropa ima problem sa produktivnošću.

U Švedskoj se radi pet dana u nedelji

Članice EU sa visokom produktivnošću, poput Holandije, suviše su male da bi nadoknadile razliku. Kina zapravo ima veoma nisku produktivnost po satu rada, ali i veliki fond radne snage, pa se ekonomski rast uglavnom zasniva na ukupnoj masi radnika i radnih sati.

Savić je napomenuo da se u Švedskoj radi pet dana u nedelji, a da je u SAD surovi kapitalizam – radi ili umri, a da Evropa ima mnogo socijaldemokratskog što nije loše, ali ona može da funkcioniše kad imate dobre ekonomije.

SAD neto izvoznik energenata

Sve manje najvećih svetskih kompanija dolazi iz Evrope. U 2008. godini među 500 najvećih bilo je više kompanija iz Evrope nego iz SAD, a kompanije iz Kine su tek počinjale da rastu. Danas je među 500 najvećih u svetu više kompanija iz Kine nego iz Evrope. Najveći iz Evrope, Folksvagen, 11. je po veličini u svetu.

Nedeljković je istakao da su SAD od neto uvoznika energenata u devedesetim godinama, postali neto izveznik energenata što je neverovatno u sadašnjim okolnostima gde je energetika jako bitna.

"Evropa mora da preduzme drastične mere"

Mario Dragi je naveo da Evropa mora da uložiti dvostruko više nego što je uložila u obnovu nakon Drugog svetskog rata, da bi trebalo da dopusti većem broju tehnoloških i telekomunikacionih kompanija ulaz na tržište i njihovo spajanje, kao i da bi trebalo da preduzme drastične mere u pogledu potrošnje na odbranu.

Ko određuje pravila igre

Profesor Savić je istakao da je samo Evropa u krizi, a da je ostali deo sveta u redu, ona bi lako izašla iz nje, međutim, Amerika je samodovoljna zemlja, njoj krize odgovaraju, imaju oružja koliko hoće, dobro upravljaju krizama i dobro se snalaze u njima.

"Zaboravili smo Kinu. To što govorimo o inovacijama, sve će na kraju biti kinesko. Oni imaju jako dobar odgovor. Amerika je uvek druge eksploatisala, ali sada je došao bolji majstor. A gde je tu Evropa. Ona nije u poziciji da određuje pravila igre. Ona je bila centar sveta stolećima, došli smo u tu poziciju nesmotrenom politikom“, naveo je Savić.