Srbija na zelenom putu – i EPS gradi vetroparkove i solarne elektrane
EPS je zakoračio u zelenu energetsku tranziciju i izgradnjom prvog vetroparka u Kostolcu strujom će snabdevati više od 30.000 domaćinstava. Taj projekat je dokaz da Srbija prati zeleni briselski dogovor i obezbeđuje čistiju budućnost za svoje građane – poručili su ambasadori Evropske unije i Nemačke koji su sa ministarkom energetike obišli gradilište vetroelektrane.
Na istrošenim kostolačkim kopovima uglja košava će pokretati vetrogeneratore i proizvoditi 187 miliona kilovat-časova struje godišnje. Pored energetske koristi ta investicija smanjiće i emisije ugljen-dioksida za 174.000 tona godišnje, što je jednako količini koju pravi 34.000 automobila.
"Vidimo da su dva vetrostuba već podignuta, da je izgrađeno 15 temelja od 20 koliko je predviđeno za ovu vetroelektranu ukupnog kapaciteta 66 megavata. I da se u perspektivi i ova lokacija proširi sa još nekom dodatnom vetroelektranom“, kaže Dušan Živković, generalni direktor EPS-a.
Vrednost investicije je 144 miliona evra i najvećim delom su sredstva Evropske unije i povoljni krediti nemačke KfW banke.
"Nemačka je ponosna što podržava izgradnju prve javne vetroelektrane u Srbiji kao deo dugogodišnje razvojne saradnje na tranziciji ka zelenoj energiji. Projekat 'Vetroelektrana Kostolac' pomaže Srbiji da smanji zavisnost od fosilnih goriva“, kaže Anke Konrad, ambasadorka Nemačke u Srbiji.
"Ovaj projekat, zasnovan na Evropskom zelenom dogovoru i usklađen sa Zelenom agendom za Zapadni Balkan, predstavlja konkretan korak ka dekarbonizaciji i pomaže Srbiji da izgradi otporan i moderan energetski sistem. Ovo partnerstvo pokazuje da održivi rast i zaštita životne sredine mogu da idu ruku pod ruku, podržavajući napredak Srbije ka integraciji u Evropsku uniju i zelenijoj budućnosti“, rekao je Emanuele Žiofre, ambasador i šef Delegacije EU u Srbiji.
Nedaleko od vetroelektrane, EPS u Kostolcu gradi i solarnu elektranu, a priprema i projekat reverzibilne hidroelektrane Bistrica. Istovremeno, i država sa privatnim partnerima razvija više drugih zelenih projekata.
"To je definitivno potvrda naše posvećenosti da do 2030. godine svaki drugi megavat bude iz obnovljivih izvora. Ovih dana kada će se u Briselu odlučivati o otvaranju novih klastera kada je Srbija u pitanju, možemo da pokažemo da smo odlučni u sprovođenju zelene tranzicije, što je potvrdila nova Strategija razvoja energetike koju je usvojila Narodna skupština, a koja teži da do 2050. budemo karbonski neutralni“, kaže Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike.
Od 2000. godine Evropska unija je samo u transformaciju srpskog energetskog sektora uložila više od milijardu evra bespovratnih sredstava.
Коментари