Rast cena nekretnina u Evropi – ko je kriv, turizam ili monetarna politika

Talas protesta zbog prekomernog turizma jednih – i borba drugih za turiste. To je jedna od aktuelnih podela u Evropi. I jedni i drugi žale se na troškove života, pre svega cene nekretnina – i za rentiranje i za kupovinu.

"U Kopenhagenu je sve skupo. Mi imamo dosta turista, ali nisam siguran da je to ovde važno, ovde je skupo i za lokalce", navodi jedan Danac.

"Zavisi iz kog dela Evrope dolazite, ja sam iz Londona, veoma je skupo i tamo. Ako ste iz Južne ili Istočne Evrope, skupo je", kaže jedan sagovornik.

Turisti iz Francuske tvrde da je u Danskoj skuplje nego u Parizu.

Ko je za to kriv, zavisi koga pitate. U Barseloni krive turiste – tamošnji gradonačelnik se nije šalio kada je rekao da će "osloboditi" grad od stanova u kojima oni odsedaju. Drastičan, ali preko potreban potez pravda potrebom da se obuzdaju rastući troškovi stanovanja.

Istanbul ima sličnu muku. U to se uverila i ekipa RTS-a.

"Ljudi sa kojima smo razgovarali u Istanbulu kažu da je u poslednje dve godine sve drastično poskupelo, između ostalog i kirija – za 50 kvadratnih metara izdvaja se oko 550 evra", navodi novinarka RTS-a Milica Milosavljević .

Poskupljenje je, kaže, jednako i na azijskoj i na evropskoj strani Istanbula, a građani za to delom krive i turiste kojih ima oko 20 miliona godišnje u ovom gradu, ali i Arape koji se sve češće odlučuju da se ovde presele.

Na drugoj strani su zemlje koje se bore za turiste. Kao Maroko, koji je jedan od organizatora Svetskog prvenstva u fudbalu 2030. godine.

Visoke cene nekretnina i u Srbiji

I Srbija je u društvu zemalja koje žele više turista, a već se suočava sa visokom cenom nekretnina.

"Razlog za visoke cene stanova i u Evropi i kod nas nisu ni turisti ni izbeglice, već ekspanzivna monetarna politika Evropske centralne banke koja je bila na snazi od 2015. pa sve do 2022. Veliki višak novca koji se pojavio je najčešće završavao prvo na berzama, a onda na tržištima stanova", objašnjava Nebojša Nešanović, stručnjak za nekretnine Društva procenitelja Srbije.

Pre njegovim rečima, mi nemamo berzu i kod nas je sav višak kapitala praktično završio na tržištu stanova.

Ni procvat turizma posle pandemije, ni dolazak velikog broja Rusa u Srbiju na početku rusko-ukrajinskog sukoba, za upućene nisu glavni uzroci velike potražnje za stanovima i rasta njihovih cena.

Ocena je da su oni, zapravo, samo pomogli tržištu nekretnina da lakše prođe kroz krizu kroz koju je prolazila cela Evropa.