Nuklearke i vodonik kao budućnost Srbije – moratorijum ukinut, nove tehnologije na pomolu

Skupština Srbije usvojila je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o energetici, koje, između ostalog, predviđaju i ukidanje moratorijuma na nuklearnu energiju u Srbiji. 

Predsednik Saveza energetičara Nikola Rajaković ocenjuje da je to trebalo učiniti i ranije, jer su nuklearne tehnologije sada mnogo bezbednije nego pre.

"Ukidanjem moratorijuma omogućava se da se nuklearne tehnologije na bolji način prate, da se prati njihov razvoj u svetu. Omogućava se da se mirnodopska primena nuklearnih tehnologija u Srbiji dodatno razvija. Omogućava se dakle nešto što je i prirodno. Moratorijum je verovatno trebalo ukinuti i ranije. Sad je trenutak, posle 35 godina stvarno izgleda kao da se istorija piše. Otvara se jedno novo poglavlje. Otvara se poglavlje intenzivnije, mirnodopske primene nuklearnih tehnologija u Srbiji. Što bi se reklo, ima se zeleno svetlo za to", navodi Rajaković.

Prema njegovim rečima, nuklearne elektrane danas definitivno predstavljaju jedan vrlo siguran izvor električne energije. Njihova glavna prednost je, sa aspekta elektroenergetskog sistema, što one tokom čitave godine daju konstantnu snagu u mreži. 

"To je prednost koja je neuporediva sa drugim tipovima elektrana. S njima u tom pogledu mogu da se porede termoelektrane, gasne elektrane, ali obnovljivi izvori energije. To znači ovo o čemu mi razgovaramo u poslednje dve decenije. Oni imaju osobinu da imaju tu tzv. varijabilnu proizvodnju. To znači kad imate sunce, onda imate i proizvodnju kod solarnih elektrana. Kad ima dovoljno vetra, onda imate proizvodnju iz vetroelektrana. A nuklearke rade konstantno, i noću, i danju, tokom zime i leta", navodi Rajaković.

Dodao je da, pored pozitivnih strana nuklearnih tehnologija, ona je veoma skupa.

Ukazuje da su objektivna konkurencija nuklearnim elektranama obnovljivi izvori energije u zajednici sa vodonikom, sa vodoničnim tehnologijama. 

"Ako to Srbija bude umela na pravi način da primeni, onda će ona biti energetski nezavisna", ukazuje gost Jutarnjeg dnevnika. 

Zazor od nuklearnog akcidenta

Ukazuje da, bez obzira na to što su sad nuklearne elektrane daleko bezbednije nego što su bile, one ipak kod većine stanovništva proizvode jedan zazor od nuklearnog akcidenta.

"I konačno nuklearne tehnologije za jednu malu zemlju, kakva je Srbija, predstavljaju veliki izazov u ​​kontekstu energetske nezavisnosti", navodi Rajaković.

Predsednik je izneo mogućnost kupovine udela u mađarskoj nuklearki PAKŠ, Rajaković ocenjuje da je opcija sa kupovinom nuklearnih tehnologija na tuđoj teritoriji verovatno za Srbiju najpovoljnija.

"Ako bismo morali već da koristimo nuklearne tehnologije, onda je potrebno da koristimo konvencionalne nuklearne tehnologije. Ovi mali modularni reaktori su tek u početku razvoja. A ako moramo da koristimo nuklearne tehnologije, ova opcija sa kupovinom nuklearnih tehnologija na tuđoj teritoriji je verovatno za Srbiju najpovoljnija", ocenjuje Rajaković. 

Kao njenu slabost navodi to što je preskupa.

Odluku o tome da li nam je ona neophodna ili ne doneće se ili u narednoj deceniji ili krajem naredne decenije, ukazuje gost Jutarnjeg dnevnika.

Vodonik kao budućnost Srbije

Vodonik postaje sve važniji kao čist nosilac energije koji obećava – posebno u pogledu budućnosti koja je povoljna po klimu.

Prema rečima Rajakovića, vodonik zaista mnogo obećava u ovom trenutku. Glavna prepreka za njegovu upotrebu je, kaže, ta što je i dalje skup. 

"Govorimo o zelenom vodoniku dominantno. On se proizvodi iz kilovat-sati koje smo napravili u vetroelektranama i solarnim elektranama u onim trenucima kad imamo viškove te proizvodnje. Taj vodonik služi defakto kao skladište energije i kao takav, kao nosilac energije, on se može koristiti u transportu, u industriji, on se može u krajnjoj liniji koristiti i za ponovnu proizvodnju električne energije. Dakle, vodonična era dolazi, sva je prilika. Era ugljena, era karbona, ta era odlazi u prošlost", ukazuje gost Jutarnjeg dnevnika.

Miks vodonične tehnologije sa obnovljivim izvorima energije

Još koristimo ugalj, koristi ga i Evropa i toga su i u Briselu svesni. Nema više toliko pritisaka. Na pitanje kako napraviti ravnotežu između kapaciteta koji rade na fosilna goriva i povećanja udela zelene energije odgovara da mi ugalj možemo smanjiti u onoj meri u kojoj smo izgradili dovoljno novih zamenskih kapaciteta u vetroelektranama i solarnim elektranama. 

"Vrlo pažljivo. Kao i svaka ravnoteža, ona je delikatna. Međutim, moramo u tom smeru vrlo ozbiljno da se krećemo. Smisao te ravnoteže je sledeći. Mi ugalj možemo smanjiti u onoj meri u kojoj smo izgradili dovoljno novih zamenskih kapaciteta u vetroelektranama i solarnim elektranama. Dakle, nema tu nikakvih naglih zaokreta volana. To mora da ide postupno. Grade se solarne i vetroelektrane", ukazuje Rajaković. 

Zaista su nam termoelektrane stare, što je dodatna slabost naše elektroenergetike, dodaje gost Jutarnjeg dnevnika. 

"Polako mora da prestaju sa radom. Međutim, one mogu, neke od njih, da ostanu kao strateška rezerva i da se u slučajevima ugroženosti elektroenergetskog sistema ponovo se pokrenu. Tako da je to jedan scenario sa aspekta vrlo razuman. Bezbednost snabdevanja ne sme da se ugrozi i sve vreme moramo da mislimo o energetskoj nezavisnosti ovako male zemlje kao što je Srbija. Naglašavam, mi to možemo da uradimo ako bismo imali te vodonične tehnologije zajedno sa obnovljivim izvorima energije", navodi Rajaković.

Kako održati energetsku bezbednost

Na pitanje kako održati energetsku bezbednost i da li je energetski miks rešenje, gde će biti i nuklearna energija i povećanje zelenih kapaciteta odgovara da je mišljenje struke da su nama potrebne i hidroelektrane, i vetroelektrane, kao i solarne elektrane. 

"Držimo termoelektrane da bismo održavali balans, ali razmišljamo i o novim tehnologijama, jer stanje koje u ovom trenutku, što se tehnologija tiče, nije zakovano i zamrznuto stanje. Imaćemo mi prodore u tehnologijama, i u tehnologijama solarnih elektrana, i u baterijskim postrojenjima, a isto tako i u vodoničnim tehnologijama", ukazuje gost Jutarnjeg dnevnika.