Suša prazni obore i štale – hoće li Srbija imati dovoljno mesa i mleka

Na farmi Svetozara Murgaškog iz Čeneja nekada je bilo 500 ovaca, a sada ih je oko 300. Naredne godine moglo bi da ih bude još manje.

"Teško je vreme za ovčarstvo. Čitavog leta ovce nisu imale gde da pasu, jer je trava još krajem maja izgorela i na pašnjacima je nije bilo uopšte. Nakon ovih kiša počela je trava da raste, ali sada sledi zahlađenje, a teško je čuvati ovce napolju kada je vreme loše“, objašnjava Svetozar Murgaški, uzgajivač ovaca.

Trenutno ovce prodaje po ceni od 300 dinara za kilogram, dok su jaganjci 600.

"Ni sa ovim cenama ne verujem da ću vratiti uloženi novac. Ovce su letos jele baliranu deteljinu i zrnastu hranu. Sve ovo će uticati na smanjenje stočnog fonda, jer ljudi ne mogu da obezbede hranu za stoku. Problem će osetiti svi, jer neće biti jaganjaca da se kupe za praznike“, ističe.

Problemi u ovčarstvu

Da u ovčarstvu ima mnogo problema tvrdi i Đerđ Hancko iz Kule koji na farmi ima 150 grla.

"Bavim se genetikom, pa moji jaganjci jedu više, jer ih ne hranim za klanje, nego ih ostavljam do 50-60 kilograma i tada prodajem. Već sam na kalkulaciji da ljudima ne mogu da naplatim priplodnu robu koliko su moji troškovi. Nosim se mišlju da ih, čim napune 35 kilograma, dam na klanje da uštedim na hrani. S druge strane žao mi je jer su to kvalitetna grla“, kaže Đerđ Hancko, uzgajivač ovaca.

U ovom domaćinstvu sami proizvode žitarice, krmno bilje i leguminoze. Kako su zbog suše prinosi smanjeni, kupovina najmanje dva vagona zrnaste hrane je neminovnost.

"Najveći problem je što niko neće da proda. Ljudi su to lagerovali, čekaju bolju cenu. Verovatno ću, kada bude najveća zima i kada ne budem imao više hrane, morati da plaćam mnogo skuplje“, objašnajva Hancko.

Osim na proizvodnju hrane za životinje, visoke temperature tokom leta uticale su i na smanjenje plodnosti životinja.

"U tom periodu zbog kvaliteta semena ovnova, ovce su teže ostajale sjagnjene. Morali smo i po tri puta da ponavljamo pripust. To je iscrpno za životinje, a odražava se i na profit jer on kasni. Kod mojih ovaca prosečna plodnost je 1,8. Ako u ovako ekstremnim godinama uspemo da ostvarimo plodnost od 1,5 onda smo zadovoljni“, kaže naš sagovornik.

Ništa manje problema nema ni u proizvodnji svinja, kojih danas u Srbiji ima oko 2,2 miliona, što je manje nego posle Drugog svetskog rata.

"Nekada sam na farmi imao između 50 i 60 krmača, a sada tek 30-ak. I to ćemo da smanjimo, sin čak planira da ugasi proizvodnju. Uvoz i prasića i svinja i mesa je jako veliki problem“, kaže Zoran Milićević, predsednik Sabora proizvođača agroprivrede Srbije.

Uvoz, navodi, ne možemo da zabranimo, ali možemo da ga smanjimo i pospešimo domaću proizvodnju.

"Doveli smo stočarsvo na rub propasti. Dodatno smanjenje stočnog fonda dovešće do još većeg uvoza. Godinama se zalažemo da na rafovima trgovinskih lanaca bude 70 posto domaćih proizvoda, kao u Slovačkoj. Naše tržište je preplavljeno proizvodima iz uvoza. Pojedini se prodaju pod oznakom domaće, a to nije domaća proizvodnja“, dodaje.

Činjenica je da stočari nisu uspeli da proizvedu dovoljno hrane za sopstvenu stoku i da će prezimljavanje biti teško.

"Rod je podbacio, posebno kukuruz i soja. Pšenica je jedino donekle rodila, jer je skinuta pre suše. Svedoci smo smanjenja cene žitarica, a ja pitam ko je smanjio cenu koncentrata? Niko“, navodi naš sagovornik.

Nasuprot prethodnim sagovornicima koji su tokom godina smanjivali proizvodnju u zemljoradničkoj zadruzi Agro-Klek u poslednjih pet godina broj krava povećan je za 50 odsto. Trenutno na farmi ima 1.180 grla, od kojih je 600 muznih krava. Godišnje se ovde proizvede šest miliona litara mleka.

"Ovog leta je zaista teško bilo proizvoditi mleko. Više od 60 dana imali smo noćne temperature 27, 28 stepeni i dnevne preko 35 stepeni. Posledice tog iscrpljivanja stoke se još saniraju. Jako je teško vratiti muzni prosek na 33, 34 litre“, kaže Radovan Bokić, direktor Zemljoradničke zadruge Agro-Klek.

Rast cena stočne hrane

Za razliku od mnogih farmera ovde su uspeli da obezbede dovoljne količine kukuruza. Ipak, ono što moraju da dokupljuju je prilično skupo.

"Primetan je rast cene stočne hrane, počev od lucerke, lucerkinog sena, sojine sačme, griza, proteinskih hraniva. Loš rod i katastrofalna suša uticaće na proizvođače koji se bave mlečnim govedarstvom. Uslovni refleks svakog farmera, kada vidi koliko je hrane spremio, jeste da smanji broj krava i zimu pregura samo sa najboljim grlima“, objašnjava.

Brža isplata subvencija značila bi, kaže, stabilnost i sigurnost farmerima. Mnogo bi im pomoglo i kada bi se ukinuo član 33 Zakona o podsticajima kojima se predviđa povrat 10 ili 20 odsto sredstava u budžet ukoliko farmer godišnje ostvari pravo na više od 10 odnosno 20 miliona dinara premije za mleko.

Hoćemo li, pored svih poteškoća, imati dovoljno mleka i mesa i koliko ćemo to morati da platimo?

"Da li će biti dovoljno mleka u Srbiji ili ne uopšte ne zavisi od farmera. Nikada me niko nije pitao o ceni koštanja mog mleka. To određuju mlekare. Da li će domaćeg mleka biti na tržištu i koja je cena mleka u maloprodaji isključivo zavisi od mlekara i velikih marketa. Nikada se niko nije udubio u visinu trgovačkih marži kada je mleko u pitanju“, ističe Bokić.

Obim stočarske proizvodnje iz godine u godinu pada u proseku do tri posto. Godišnje se u našoj zemlji proizvede manje od 400.000 tona svih vrsta mesa, a po stanovniku trošimo ukupno 38 kilograma. Na uvoz hrane odlazi ozbiljan novac.

"Prošle godine je uvezeno poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od 600 miliona dolara. Ove godine je toliko potrošeno već za prvih šest meseci“, kaže Branislav Gulan, agroekonomski analitičar.

"Lane smo uvezli oko 30.000 tona mesa treće kategorije iz Španije. Tamo je meso jeftinije 40 odsto, jer se životinje hrane GMO hranom. Bio je odobren uvoz 500.000 prasića i 300.000 svinja za klanice. 2022. smo uvezli 84.000 tona mleka, 9.600 tona mleka u prahu i 12.000 tona sireva. Srbija nema samodovoljnost i na Odboru za poljoprivredu smo postavili zadatak da se vrati samodovoljnost u proizvodnji hrane“, objašnjava.

 Posledice suše

Posledice i suše, ali i odluka koje utiču na stočarsku proizvodnju osetiće se naredne godine.

"Hrane za životinje imamo do Božića i onda će stoka ići na klanje. U prvi mah ćemo prividno imati više mesa, ali to neće biti stvarno stanje. Ponuda će biti veća jer će stočari smanjivati ili gasiti proizvodnju. Sledeće godine će sve biti mnogo skuplje. Za hranu će biti kritične 2025. i 2026. zato što ćemo uništiti i ovo malo stočarske proizvodnje“, tvrdi Gulan.

Od zemlje izvoznika polako postajemo zemlja koja je sve više zavisna od uvoza hrane. Srbija ima potpisane brojne sporazume za prodaju voća, povrća, mesa u inostranstvo, ali nema količine koje bi mogla da ponudi tim tržištima.

Samo junetinu i govedinu bismo mogli da izvozimo u Kinu, Saudijsku Arabiju, Tursku, UAE, ali u zemlji imamo svega 725.000 grla goveda, što je za 18 posto manje nego pre pet godina. Sa ukupnom godišnjom proizvodnjom junetine od 86.000 tona i svega 0,3 uslovna grla po hektaru teško da možemo da budemo interesantan trgovac na bilo kom ozbiljnijem tržištu.