Ratari će posejati manje pšenice – pomaže li seme "sa tavana"

U poljoprivrednom domaćinstvu Borislava Čizmaša iz Botoša u toku je priprema za setvu pšenice. Iz godine u godinu, kaže, ovaj najvažniji jesenji posao sve se teže završava, jer proizvođači ne ostvaruju zaradu od svojih proizvoda, pa im nedostaje novca za kvalitetnu setvu.

"Ove godine ćemo posejati između 20 i 25 posto manje pšenice nego prošle godine i gledaćemo što više da zasejemo pšenicom koja je naša, jer vidimo da država neće ispuniti to što je obećala da će dati za sertifikovano seme. Kilogram deklarisanog semena je 80 dinara, a naše robe oko 20. Novca za veća ulaganja nemamo", objašnjava Borislav Čizmaš, poljoprivrednik iz Botoša.

I proizvođači s kojima je u kontaktu najavljuju smanjenje površina pod pšenicom.

"Mnogi prelaze na alternativu, seju ječam jer on zahteva manje đubriva, hemije, manja su ulaganja. Na pšenici smo prošle godine protiv insekata radili tri tretmana, a za ječam je dovoljan jedan. Ječam nema bolest fuzarijuma, pa ne treba da se štiti u klasu. Neki su krenuli i u lucerku, neki uljanu repicu", dodaje Čizmaš.

Podseća da je cena sertifikovanog semena porasla kada je država najavila da će davati subvencije, a one do poljoprivrednika još nisu stigle. Mnogi su se pre jeseni nadali pomoći kako bi se setva valjano obavila.

„Pšenica bi trebalo da bude nacionalni interes, jer je to hrana za ljude, ali, nažalost, nije. Iz godine u godinu setva je sve skuplja i skuplja, a proizvođači su prepušteni sami sebi“, konstatuje Čizmaš.

Idealni uslovi za setvu

U Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin kažu da je setva pšenice u ovom regionu počela pre nekoliko dana i da su uslovi za njeno obavljanje idealni. Nakon sušnog leta, tokom septembra palo je između 70 i 100 litara kiše po kvadratnom metru, što je prokvasilo ne samo setveni, već i dublje slojeve zemljišta. Uz to, temperature vazduha su u proseku za ovo doba godine.

Podsećaju proizvođače da je pre setve potrebno da se u zemljište unese dovoljna količina osnovnog đubriva.

"Pšenica zahteva dosta hrane u jesenjem periodu. Poslednjih godina imamo malo toplije jeseni, ulazimo u zimski period sa višim temperaturama, pšenica raste i troši hranu. Osnovno đubrivo pred setvu je ključno i tu ne treba štedeti", objašnjava Zorica Rajačić iz PSS Zrenjanin.

Kada se u jesen da dovoljno đubriva, proizvođači mogu da budu sigurni i da pšenica neće biti gladna, čak i ako prihrana bude malo kasnije.

"Ranije smo imali više padavina i snega u januaru i februaru i prihrana koju smo davali bila je dostupna biljkama brže. Poslednjih godina vidimo da može da bude problema sa manjkom padavina u to vreme, pa može da se desi da pšenica ne može da koristi prihranu odmah kada joj je potrebna, krajem februara ili početkom marta, kada kreće vegetacija", navodi.

U toku setve veoma je važno obratiti pažnju na setvenu normu tj. na količinu semena koju treba posejati po hektaru, kao i na dubinu setve.

"Najidealnije je da dubina setve bude od 3 do 5 centimetara. Tada se pšenica najbolje bokori i dobro je zaštićena i od izmrzavanja i od suše", ističe Rajačić.

Problemi sa semenskom pšenicom

Stručnjaci objašnjavaju da je vreme setve ključan faktor koji utiče na visinu prinosa, zbog toga svi savetuju da se što veće površine poseju do kraja oktobra. Navode, da će najmanje polovina ovogodišnjih površina biti posejana pšenicom „sa tavana“ i to ne samo zbog toga što proizvođači nemaju dovoljno novca da nabave sertifikovano seme.

"Deklarisanim semenom, prema podacima do kojih sam ja došao, posejaće se najviše 280.000 hektara. To je zbog toga što je semenarstvo dugo godina zanemarivano i nije organizovana proizvodnja. Najavljene subvencije za deklarisano seme će sada verovatno podstaći semenarske organizacije da proizvedu veće količine", kaže prof. dr Miroslav Malešević, stručnjak za strna žita.

"Srbiji za setvu 600.000 hektara treba oko 120.000, 130.000 tona semenske pšenice, a ove godine je proizvedeno svega oko 70.000 tona i to je problem za koji trenutno nema rešenja. Sada treba da se angažuju nadležni i da se u ovogodišnjoj setvi obezbede dovoljne količine semenske pšenice za sve one koji sledeće godine budu izrazili želju da seju pšenicu", objašnjava.

Kako pomaže tavan

Korišćenje semena "sa tavana", dodaje, ne mora nužno da znači drastično manji prinos u žetvi, ali nosi niz drugih neizvesnosti.

"Ako se dobro dezinfikuje i doradi sopstveno seme može da smanji prinos oko 5 posto. Više će se izgubiti sa kašnjenjem u setvi i nekvalitetnom setvom. Mnogo je veća verovatnoća da to seme „sa tavana“ ne bude dobro zaštićeno od bolesti, pa će se više sredstava za zaštitu koristiti, što značajno poskupljuje proizvodnju", kaže Malešević uz napomenu da bi ove jeseni trebalo očekivati bolesti i štetočine.

"Budući da će pšenica i ječam brzo nići, mogu se pojaviti lisne vaši koje prenose viruse, a u toku je seoba miševa sa kukuruzišta na mlade zasejane useve, pa će i oko toga morati da se vodi računa", dodaje Malešević.

Prema podacima Udruženja Žita Srbije ove godine pšenicom bi trebalo da bude zasejano oko 600.000 hektara, što bi bilo za 25.000 hektara manje nego prošle godine.

"Ja sam za to da se poseje nešto više pšenice, bar 650.000 hektara, jer je pšenica univerzalna hrana. Mogu je jesti i ljudi i životinje. Može da se lageruje i da čeka trenutak da se dobije neka bolja cena. Pokazalo se da su pšenica i ječam otpornije na klimatske promene", navodi naš sagovornik.

Više od zarade

Podseća i da je pšenica više nego dobar usev, posebno u centralnom delu Srbije gde je velika zakorovljenost zemljišta i gde bi se setvom hlebnog zrna populacija agresivnih korova smanjila, a zemljište regenerisalo.

"Ima više razloga za setvu pšenice, iako je ona niskoakumulativna kultura, odnosno od nje je zarada dosta mala", ističe Malešević.

U ovom trenutku ne može se proceniti kolike će površine biti posejane pšenicom u Srednjem Banatu, ali stručnjaci veruju da one neće biti mnogo manje nego lane, jer je to region koji već nekoliko godina ima problema sa nedostatkom padavina tokom najtoplijih meseci.

"Mislim da će mnogi proizvođači razmišljati upravo o tome da ozimi usevi daju veću sigurnost u proizvodnji i da mogu da izbegnu ekstremno visoke temperature koje su stalno u najavi. Uz to, u našem regionu je tropoljni sistem gajenja uobičajen i ne bi bilo dobro da se smanje površine pod strnjinama, jer strnjine nam čine dobar predusev", navodi Zorica Rajačić.

Statistika pokazuje da su se površine pod pšenicom u proteklih desetak godina kretale od 520.000 do 720.000 hektara.

"Kod nas je praksa da se na godišnjem nivou smanjuju površine pod usevima sa čijom cenom ili prinosima, a nekada i jednim i drugim, proizvođači nisu tokom prethodne godine bili zadovoljni. Ove godine sigurno možemo da očekujemo manje površine pod pšenicom, ali pravo stanje će se znati tek po završetku setve", kaže Sunčica Savović iz Udruženja "Žita Srbije".

Troškovi proizvodnje pšenice se razlikuju od godine do godine, a univerzalne kalkulacije nema.

Rekordne zalihe

"Seme je ove godine neznatno poskupelo, a đubrivo pojeftinilo. Troškovi pripreme i obrade zemljišta zavise od cene nafte, koja poskupljuje setvu svake godine, ali poljopivrednici sada imaju povlašćenu cenu za 100 litara po hektaru. Troškove proizvodnje još određuje i to da li proizvođači obrađuju samo svoju ili i zemlju u zakupu i da li primenjuju sve agrotehničke mere", objašnjava naša sagovornica.

Tržišna 2024/2025. godina, koja je za pšenicu i ječam počela 1. jula, je treća po redu koju smo započeli sa rekordnim prenesenim zalihama pšenice. U 2022. imali smo ih oko 700.000 tona, godinu dana kasnije 1,2 miliona tona, a 2024. čak 1,6 miliona tona. Prvog oktobra u silosima u Srbiji bilo je čak 4,5 miliona tona pšenice.

Za domaće potrebe ćemo do sledeće žetve potrošiti između 1,4 i 1,6 miliona tona pšenice, računajući i moguće povećanje potrošnje pšenice u svrhu stočne prehrane zbog slabijeg roda kukuruza. To znači da do nove žetve imamo skoro tri miliona tona pšenice za izvoz.