Zašto poljoprivrednici razmišljaju da odustanu od proizvodnje šećerne repe

Poljoprivrednik Oliver Paunesku kaže da šećernu repu više neće sejati, iako se proizvodnjom ove kulture on i njegov brat bave od 2003. godine. Do sada, objašnjava, nikada lošiju sezonu nisu imali.

“Ovo je najgora godina što se tiče i prinosa i klimatskih uslova i nerazumevanja šećerana i svih ostalih koji bi mogli da utiču na situaciju u proizvodnji. Mnogo je truleži. Ispod 25-30 posto nije ni na jednoj parceli, a negde je i 70 procenata. Na početku je prinos bio nešto bolji, oko 32-33 tone po hektaru, a sada je više nego prepolovljen. To je katastrofa”, kaže Oliver Paunesku, poljoprivrednik iz Torka.

“Sa parcele koju sam poslednju vadio prinos je bio 11.569 kilograma po hektaru, To je čak pet puta manje nego što je uobičajeno”, dodaje naš sagovornik.

Zbog mnogo trulih plodova proizvođači su prinuđeni da plaćaju prebirače. Dnevno i do 60.000 dinara.

“Tražili smo od šećerana da one snose trošak prebirača, ali od toga nema ništa. Država, takođe, ništa ne govori. Subvencije bi možda pomogle, ali ne znam ni kolike bi trebalo da budu da bismo se mi oporavili od ovogodišnje situacije u proizvodnji”, navodi Paunesku.

Prema gruboj računici, kaže, ove godine će samo u proizvodnji biti u gubitku oko 700.000 dinara. Na to treba dodati i troškove prebirača.

“Ja imam svoju mehanizaciju, pa ne plaćam uslugu, već samo gorivo i opet sam u gubitku. Oni koji plaćaju uslugu vađenja su u još većem problemu. Kod nas u Torku ni jedan proizvođač nema dobru repu ove godine. Možemo da isključimo greške u proizvodnji, jer nemamo svi istu agrotehniku, nismo svi koristili iste preparate, pa da kažemo da smo svi pogrešili”, objašnajva ovaj poljoprivrednik.

Julski preokret

Još pre mesec i po dana bilo je, kaže, izvesno da se ne mogu očekivati dobri prinosi.

“Nejasno mi je što šećerane nisu krenule sa kampanjom još u julu. Bez obrzira što tada prinos ne bi bio veliki, truleži bi, sigurno, bilo manje, pa ne bismo imali troškove prebiranja. Možda bismo imali da se razdužimo”, navodi Paunesku.

“Iako ću ostati dužan šećerani, ne pada mi na pamet da repu više sejem. Ako budem mogao reprogramiraću taj dug ili ću plaćati kroz drugu robu ili ću im uplaćivati svake godine na račun. Najverovatnije će i mašina koju imamo ići u oglase. Da li će biti zainteresovanih kupaca, to ćemo videti. Svi mi imamo kredite i zaduženi smo”, dodaje naš sagovornik.

I Vojislav Cvejić kaže da je šećerna repa do jula lepo izgledala, ali da je zbog vrućina tada stradala.

“Repu smo počeli da vadimo mesec dana ranije nego prošle godine. Prinos je katastrofa. Na 30 posto površina neću uopšte imati šta da vadim, jer je sve suvo. Na delovima gde iole može da se vadi maksimalan prinos je 2,5 do 3 vagona po hektaru”, objašnajva Vojislav Cvejić, poljoprivrednik iz Zrenjanina.

U odnosu na lane rod na njegovim parcelama je više nego prepolovljen.

“Prošle godine, recimo, u startu sam imao prinos od 7 vagona po hektaru, a na kraju, jer se zbog truleži vađenje odužilo do decembra, prinos je pao na četiri vagona. U normalnim godinama prinos je u proseku oko 6 vagona po hektaru”, kaže naš sagovornik.

I kod njega je, navodi, bankrot na vidiku.

“Ulaganja su ogromna. Šećerana nas je do sada pratila u tome i mi smo radili sve onako kako su oni zahtevali. Odrađeni su svi tretmani, sva zaštita. Pod repom imam 100 hektara, što je polovina ukupnih površina koje radim. Ako mi neko ne izađe u susret ja ću biti u debelom minusu. A ne vidim ni ko bi mi ni kako izašao u susret, jer iz šećerane su me pratili sa repromaterijalom, dali su mi akontno deo para. Uopšte ne vidim svetlo na kraju tunela”, objašnjava Cvejić.

Problem i korenova vaš

Kako se navodi na sajtu Prognozno-izveštajne službe, banatski paori su poslednji dobar prinos šećerne repe imali pre četiri godine. U 2022. zbog prisustva truleži na korenu repe prinosi su bili na nivou proseka, dok je prošle godine velikih problema bilo sa gumozom i truljenjem, pa su i prinosi bili manji.  

Ove godine, navodi se na sajtu ove službe, veliki procenat gumoznih korenova repe uočen je u usevima gde je izostao treman insekticidima, gde nisu sprovođeni insekticidni tretmani u pravo vreme i gde je bio loš izbor insekticida za suzbijanje cikada. Procenat biljaka sa simptomima gumoze je značajan, ali je manji u odnosu na prošlu godinu, kao i procenat korenova sa simptomima ugljaste truleži korena.

“Ozbiljan problem na terenu Srednjeg Banata je i pojava repine korenove vaši koja je imala povoljne uslove za razmnožavanje tokom letnjih meseci, a štete su posebno velike u suvom ratarenju. Uzrok ovako intenzivne pojave ove štetočine je, pored povoljnih vremenskih uslova, i prisustvo korova na parcelama, pre svega, pepeljuge i lobode koji su, takođe, domaćini ovoj štetočini. U našem regionu poslednji veći napad ove štetočine zabeležen je 2017. godine”, navodi se u izveštaju.

Povoljno po proizođače repe u ovoj godini je raniji početak vađenja repe koji je počeo već sredinom avgusta.

“Duži ostatak useva na parcelama, naročito u suvom ratarenju bio bi poguban po prinos i kvalitet repe. Prema trenutnim podacima digestija repe se kreće od 14 do 17, a prinosi do sada izvađene repe se kreću oko 20 tona u uslovima suvog ratarenja i do 55 tona u uslovima navodnjavanja”, piše na sajtu PIS-a.

U narednom periodu, kažu stručnjaci, gajenju šećerne repe treba pristupiti planski. Pre svega, treba razmisliti da li je u uslovima suvog ratarenja moguća ova proizvodnja. Od ostalih fakora veoma je važan odabir parcele, poštovanje plodoreda, obrada zemljišta, izbor preduseva, unošenje hraniva, izbor sortimenta.

Takođe, od velikog značaja je i praćenje i pregled useva tokom cele vegetacije i poznavanje biologije patogena i ciklusa razvoja štetočina radi blagovremene primene hemijskih mera zaštite i pravilnog izbora pesticida.